Bernarda Fernandez - PRIPRAVITE SE NA GOSPODOVO VRNITEV

 

 

Pripravite se na Gospodovo vrnitev!

Bernada Fernandez

Pet dni v nebesih in peklu

Besedilo, ki ga boste prebrali, je prvi del pričevanja sestre Bernarde Fernandez, ki je imela privilegij, da jo je Jezus Kristus popeljal na obisk na oni svet. 

 

PRIČEVANJE MOJEGA PRVEGA POTOVANJA

   

Ker se tisto jutro nisem počutila dobro, me mož ni hotel pustiti samo in oditi v službo. Rekla sem mu, da nisem sama. S tem sem mislila, da je Bog vedno z mano. Ko je odšel, sem čutila, da umiram. Zato sem se odločila, da pokličem nekaj prijateljev in taščo. Tašča mi je odgovorila: »Bernarda, danes te bo Bog blagoslovil, ne boj se.« Isti odgovor je prišel od drugega brata v Kristusu, ki sem ga poklicala, vendar je dodal: »Bernarda vstani iz svoje postelje in slavi Gospoda, vpij k njemu in ga slavi .«

Tako sem kljub pomanjkanju moči klicala h Gospodu z besedami: »Gospod, ti si moja moč, pridi in mi pomagaj«. Poskušala sem vstati, a me je moč zapustila. Mojega glasu ni bilo več slišati, a v duši sem vpila h Gospodu, naj mi pomaga, saj sem čutila, da umiram. 

Nenadoma je mojo sobo osvetlila luč, ki je bila videti kot ogenj. Takoj je moj strah izginil in videla sem angela, ki sta se spuščala in hodila po moji sobi. Slišal sem, kako sta jasno govorila drug z drugim, in nenadoma se je pojavilo čudovito bitje, čudovitejše od angelov. Oblečen je bil v belo z zlatim pasom. Na njegovih prsih je bilo z zlatimi črkami napisano:  »ZVESTI IN RESNIČNI«. Njegov obraz je kazal nežnost in ljubezen. Pred mano je bil Jezus KRISTUS, Kralj kraljev in Gospod gospodov. Slavljeno bodi njegovo ime!

Jezus se mi je približal, se dotaknil moje glave in mi rekel: » Jaz sem Jezus, ki je umrl zate. Poglej ta znamenja na mojih rokah, še vedno so tam zate. Prišel sem dol s svojega prestola slave, da bi govoril s teboj; veliko stvari v svojem življenju moraš popraviti. Si lena in hitre jeze. Poleg tega ne želim da si 25% kristjanka niti 95%,ampak 100%. Če hočeš iti v nebesa moraš biti sveta kot sem Jaz svet. (1 Petrovo pismo 1:16). Prišel sem, da te peljem na pot«.

Vprašala sem ga: »Gospod, ali je to misijonsko potovanje«? Odgovoril je: » Ne «. Nato me je prijel za roke in me dvignil ter govoril z mano s preprostostjo in Ljubeznijo. Pripeljal me je do mojih oken, pogledal je mesto New-York in videla sem žalost na njegovem obrazu. Jokal je in rekel: »Moja beseda se dobro pridiga, vendar ljudje ne poslušajo. Greh tega mesta je dosegel mojega Očeta«.

 

 

Mesto je bilo polno homoseksualcev; med njimi so bili tudi politiki. Gospod mi je rekel: »To je druga Sodoma, vendar sem živ in sodbe Mojega Očeta bodo kmalu padle na to mesto«. Nato sem jokajoč pokleknila pred Gospoda in rekel mi je: »Ne boj se. Ko bo sodba padla na ta svet, moje Cerkve ne bo več na zemlji«. Nato me je spet odpeljal do postelje in me prosil, naj pokličem brata iz moje občine. Povedal mi je ime tega brata. Nato me je prosil, naj mu povem, da bo moj duh odšel iz mojega telesa in da mojega trupla ne smejo prepeljati v bolnišnico ali na kakršno koli pogrebno slovesnost. Namesto tega bi morali povedati mojemu možu, naj zaupa tistemu, ki je vstajenje in življenje (Janez 11:25). 

Gospod mi je spet rekel: »Jaz, ki dajem življenje, bom vzel tvojega duha, ti pa se boš vrnila in povedala ljudem, naj mi popolnoma zaupajo. Kdor vame veruje, ne bo nikoli umrl«. (Janez 11:26). Stegnil je roke in videla sem, da je iz mene prišlo drugo telo. Oblečena sem bila v belo in sijala sem kot Gospod. Rekel mi je: »Poglej! To je telo, ki ga bodo kmalu imeli kristjani, ki so poslušni moji Besedi«.

Spoznala sem, da lahko grem skozi zidove. Gospod, ki me je držal za roko, je rekel: »Poglej«! Ko sem se obrnila, sem videla svoje telo brez duha. Pojasnil mi je, da je moje fizično telo ničvredno, da ni nič drugega kot prah in da bo ob smrti ponovno postalo prah, kot vsako fizično telo. Dodal je, da je bilo novo telo, ki sem ga imela, veličastno, kar je duh, ki ga je dal človeku. 

Mislila sem, da me bo vodil naravnost v nebesa, a ni bilo tako. Spuščali smo se skozi tunel pod zemljo in ko sem se približevala določenemu mestu, sem zaznala neznosen vonj. Rekla sem: »Gospod, nočem iti v tisti kraj«. Toda vstopili smo; tisti kraj je bil temen in ga ni vredno živeti. Slišala sem ljudi, kako so trpeli, jokali in kričali. Ko smo prišli do konca predora, smo se usedli na skalo in Gospod mi je rekel: »Poglej«! Videla sem ljudi, kako zelo trpijo. V peklu ljudje preživijo svoj čas v joku in nikomur od njih ni mar za druge.

Dragi bratje in sestre, tu sem spoznala, da je PEKEL RESNIČEN. Jokala sem in jokala, in ko sem pogledal Gospoda, mi je rekel: »Zapomni si to, kar si videla, in tega ne pozabi«.

Gledala sem v pekel in ljudje so kričali: »Joj! Joj! To je za vedno! To je za vedno! Bolečina in sovraštvo za vedno in za vekomaj«.

Obrnila sem se proti Gospodu in ga vprašal: »Ali je v tem peklu kdo iz moje družine«? Odgovoril mi je: »Ne bom ti dovolil, da vidiš člana svoje družine«. Ponovno sem ga vprašal: »Gospod, ali je tukaj kdo, ki ga poznam«? »Da«, je rekel Gospod in dovolil ti bom, da ga vidiš. Nenadoma sem zagledala mladeniča, ki je prihajal iz globin pekla: bil je Aleksander.

Tega mladeniča sem spoznala na evangelizacijskem srečanju, ki sva se ga z možem udeležila v Dominikanski republiki. Med tem evangelizacijskim srečanjem sem slišala glas, ki mi je rekel: »Vstani, pojdi in srečala boš Aleksandra, ki bo šel mimo. Reci mu, naj ne zavrne tega sporočila, saj mu dajem zadnjo priložnost«. Ta glas je bil Gospodov glas, čeprav ga nisem videla. Aleksandru sem povedala, kar mi je rekel Gospod. Takole je odgovoril: »Vi kristjani ste vsi bedaki. Zavajate ljudi, ko jim govorite, da Jezus Kristus prihaja. Jaz, Aleksander, ne verjamem, da je to resnica«. Rekla sem mu: »Aleksander, Bog daje življenje in ga vzame, kadar hoče. Aleksander, kmalu boš umrl«. Odgovoril je: »Premlad sem, da bi umrl. Pred sabo imam še veliko čudovitih let praznikov na tej zemlji«.

Ta priložnost je bila za Aleksandra res zadnja priložnost. Dragi bralec, kaj veš o sebi?

Tri tedne kasneje je Alexander umrl, medtem, ko je bil pijan. Njegov cilj je bil ta kraj muke, kjer sem ga videla (Pekel). Sveto pismo jasno pravi, da pijanci ne bo podedoval božjega Kraljestva. (Galačanom 5:21).

Ko sem gledal te ljudi v peklu, sem videla, kako sta Aleksandra napadla dva velika črva. Kričal je: »Joj! Joj! Joj!« Bil je mučen. Prepoznal me je in mi rekel: »Zanemaril sem svojo zadnjo priložnost. Danes sem tukaj in trpim. Prosim, ko se vrneš na zemljo, pojdi v mojo hišo in povej moji družini, naj verjamejo v Jezusa Kristusa in naj ubogajo njegovo besedo, tako da ne bi  prišli v ta kraj muk.«

Nato mi je Gospod pokazal na tisoče ljudi, ki so trpeli v peklu, in mi rekel: »Vidiš, nekateri od teh ljudi so Me poznali, ko so bili na zemlji. Še vedno je veliko ljudi na zemlji, ki hodijo po ulici ne da bi vedeli, kam gredo. Vedi, da je pot v nebesa zelo ozka in še ožja bo. Na zemlji boš imela stiske, da se boš prečistila kot zlato, a ne boj se, saj sem pred teboj kot mogočni bojevnik«.

Vprašala sem ga: »ALI OBSTAJAJO KRISTJANI V TEM PEKLU«? Odgovoril je: »Da, ali veš zakaj? Verjeli so Vame, vendar niso hodili po poti moje Besede. Veliko je kristjanov, ki se dobro obnašajo le, ko so v Božji hiši, pred svojimi pastorji in svojo družino. Vendar se močno sprenevedajo. Oči mojega Očeta vidijo vse in On razume vsako besedo, kjer koli ste. Povejte mojemu ljudstvu, da je čas, da živijo sveto  življenje pred mojim Očetom, pred hudičem in pred svetom. Naj hudič nima pravice obtoževati mojega ljudstva; in naj svet ne kaže s prstom na moje ljudstvo. Skrajni čas je, da začnete iskati svetost in posvečenje«. ( 1 Petrovo 1 :14-16 )

Potem smo šli nekam, kjer je bilo ognjeno jezero. Ko smo se približevali jezeru, sem zaznala zelo slab vonj in Gospod mi je rekel: »Kar vidiš tam, je ognjeno jezero, ki je že pripravljeno za hudiča, lažnega preroka in antikrista. Tega mesta nisem pripravil za ljudi, toda vsi tisti, ki ne verjamejo vame kot v svojega Odrešenika, in tisti, ki ne živijo po moji Besedi, bodo šli tja«. ( Razodetje 20:14).

 

V tistem trenutku sem videla Jezusa jokati in znova mi je rekel: »Več bo izgubljenih kot tistih, ki gredo v nebesa«. Nato mi je Jezus pokazal število ljudi, ki so umrli v času ene minute in mi rekel: »Poglej, koliko jih je izgubljenih! Moja Cerkev spi kljub dejstvu, da je prejela mojo moč; ima mojo Besedo in Svetega Duha, vendar Ona spi. Na zemlji so ljudje, ki pridigajo, da pekel ne obstaja. Pojdi in jim povej, da je ta kraj resničen«.

Bila sem zelo daleč od tega kraja, vendar sem čutila vročino. Zapustili smo Had in odšli v nebesa. Nadaljevali smo in odšli v druga nebesa. V tistem nebu mi je Gospod pokazal sonce in zvezde in rekel: »Poglej te zvezde, vsako izmed njih kličem po njenem imenu. Ali vidiš to sonce? Z mojo močjo sije tako na pravične kot na hudobne. Toda prišel bo dan, ko sonce ne bo več sijalo, vse bo tema«.

Šli smo še dlje in prišli do nebes, kjer živi Bog. (Tretja nebesa). Tam so bile lepe hiše. Stene teh hiš so bile zelo visoke, iz čistega zlata in dragih kamnov. Bilo je dvanajst vrat iz biserov, z dvanajstimi angeli pri vratih. Mislila sem, da ne morem vstopiti, toda Gospod me je pogledal in rekel: »Ali želiš vstopiti«?  »O, ​​ja, Gospod! Res si želim vstopiti«.  »Potem vstopi, kajti Jaz sem Vrata«. ( Janez 10:9).

V tistem trenutku sem vstopila skozi dragocena vrata in zagledal vrt s čudovitimi rožami. »Hočeš iti na vrt? Potem pojdi noter. To sem pripravil zate in za svoje ljudi«. 

Ko sem vstopila, sem začela nabirati rože in sestavila nekaj šopkov. Tekala sem po vrtu kot majhna punčka. Rože, ki sem jih nabrala, so imele veliko barv in zelo prijeten vonj. Po tem je Gospod nekoga poklical. Bil je angel, močan in tako lep, da ga ne bi mogla opisati. Gospod mi je rekel: »Ali ga vidiš, on je nadangel Mihael, on je tisti, ki vodi mojo vojsko. Poglej še enkrat«! Videla sem mogočno vojsko na konjih in Gospod mi je rekel: »To ni človeška vojska, ampak vojska mojega očeta. Ta vojska je na razpolago kristjanom, ki so ZARES ponovno rojeni; ne boj se, saj je močnejša od tiste, ki je na svetu«.

Nato mi je pokazal drugega angela. »Ta je glasnik kristjanov, ki spoštujejo mojo Besedo«. Bila sem vesela, ko sem to slišala. Jezus mi je rekel: »Bodi pozorna! Jaz sem Abrahamov Bog, Mojzesov Bog, Elijev Bog, tisti, ki je povzročil, da je padel ogenj z neba; nisem se spremenil. Pokazal ti bom stanje, v katerem moji ljudje živijo v teh zadnjih dneh, ki so jim še ostali«. Gospod mi je rekel: »Bodi zelo pozorna glede stvari, ki ti jih bom pokazal«. 

Videla sem kristjane, ki so bili šibki in utrujeni. Gospod me je vprašal: »Ali verjameš, da lahko odnesem to Cerkev v njenem sedanjem stanju«? Nato mi je rekel: »Kristjani, ki jih bom vzel s seboj, bodo veličastni, zmagoviti, brezmadežni, neoporečni. Med mojim ljudstvom so laži, pomanjkanje ljubezni, moje ljudstvo je razdeljeno. Pokazal sem vam stanje kristjanov v teh zadnjih dneh; Zdaj vam bom pokazal, kako je živela prva Cerkev. 

Ti bratje in sestre so bili polni Božje slave. Stalno so se postili in molili; brez strahu so oznanjali mojo Besedo. Medtem ko sedanji kristjani mislijo, da sem se jaz spremenil, mislijo tudi, da se je spremenil Sveti Duh. Velika napaka današnjih kristjanov je dejstvo, da živijo rutinsko življenje, ki ga načrtuje človek. Zato so pozabili, da obstajajo sporočila od Svetega Duha in od zgoraj. Povejte mojim služabnikom, pastorjem, da je prišel čas, da opustijo programe ter rutine. Če to storijo, boste videli Božjo moč v svoji sredini, Svetega Duha, ki se je pokazal v prvi Cerkvi. Delal bo znamenja in čudeže v velikem številu, da bodo celo mrtvi vstali. Sveti Duh je še vedno isti, vi ste tisti, ki ste se spremenili«.

Kristjani, skrajni čas je, da se vrnete v življenje prve Cerkve.

Nato sem zapustila ta čudoviti vrt in odšla na čudovito zlato ulico in Gospod mi je rekel: »Dotakni se! Da, to je čisto zlato. Pojdi in povej mojim otrokom, da bodo ZELO KMALU hodili po teh zlatih ulicah z roko tistega, ki daje življenje«. (Razodetje 21:10-15).   

Oh! Kako lepo je hoditi po teh zlatih ulicah! Po tem sem videla čudovit prestol, obdan z angeli, nadangeli in serafi. Nenehno so hvalili Boga, tistega, ki je bil na prestolu, in govorili: »Svet, svet, svet je Gospod Bog vsemogočni; nebo in zemlja sta polna njegove slave. Amen«! »Prišel je čas, da dvignete svete roke k meni in me hvalite«.

Hkrati sem videla reko vode življenja, ki teče s prestola. Videla sem tudi drevo življenja in na drugem koncu sem videla mavrico in kristalno reko. Potem sem vprašala Gospoda: »Kdo je na prestolu?« Odgovoril je: »To je moj Oče, Gospod nad vojskami«. Rekla sem mu: »Ali lahko vidim Očeta«? »Ne, ni še čas«.

Čeprav nisem videla Očeta, je bil Tisti, ki je bil na prestolu, Mogočen. Videla sem grome in bliske, ki so prihajali s prestola, in slišala sem hvalnice. Jezus mi je rekel: »Ali slišiš te hvalnice? To so hvalnice tistih, ki so odrešeni«. Videla sem sedem angelov, vsak izmed njih je držal zlato skledo; in sedem drugih (angelov), vsak je imel trobento. 

»Gospod, kdo so ti angeli«? Gospod je odgovoril: »Sedem čaš, ki jih držijo angeli, je napolnjenih z Božjo jezo. Kmalu se bodo izlile in ko bodo zatrobile trobente, bo moja Cerkev (tisti kristjani, ki živijo po volji mojega Očeta) vzeta. Med veliko stisko jih ne bo več na zemlji. Preden se pojavi Antikrist, ta mož greha, bo moja Cerkev slišala glas zadnje trobente in me bodo srečali v zraku«.  (1 Tesaloničanom 4:16).

Bila sem tam, dragi prijatelj, pred velikim prestolom in nisem imela pojma o času. Trenutek kasneje mi je Jezus pokazal, kako bo njegova Cerkev (pravi verniki) vzeta! V tej viziji sem videla na tisoče ljudi, ki izginjajo. To se je zgodilo po vsem svetu. Televizija in radio sta objavila novico o izginotju. Novice so objavili tudi časopisih z (velikimi naslovi v rdeči barvi). Gospod mi je rekel: »Kmalu se bo zgodila ta novica. Da sodbe Mojega Očeta še niso prišle na zemljo, je to zaradi zvestih kristjanov, tistih, ki me resnično ljubijo«.

Po tem sem videla pojavitev moža greha. Prebivalcem zemlje je rekel: »Prinašam vam mir in varnost«, in ljudje bodo takoj pozabili na dogodek, ki se je pravkar zgodil. Jezus mi je rekel: »Pozorno poglej«! V viziji sem videla sedem angelov s sedmimi čašami. Dragi prijatelj, kar se je dogajalo, je bilo težko opisati. Videla sem angele, kako izlivajo sedem čaš Božje jeze na zemljo. Zaslišale so se trobente. Bog je izlival svoje sodbe na prebivalce zemlje in cele države so izginile. 

Gospod mi je rekel: »Poglej! Vsi ti ljudje so bili del moje Cerkve, nekateri celo pastorji«. Ker tega nisem popolnoma razumela, sem vprašala Gospoda: »Kako to, da je Tvoje ljudstvo v veliki stiski ostalo v tako velikem številu? Kako to, da so med njimi tudi pastirji, tisti, ki so oznanjali Tvojo besedo«?

Jezus je odgovoril: »Da, oznanjali so mojo Besedo, vendar niso živeli v skladu z mojo Besedo«. Nato mi je Gospod dovolil videti še eno množico pastorjev in mi rekel: »Tisti pastorji niso pridigali moje Besede, kot je zapisana. Menili so, da moja Beseda ni primerna njihovemu času in so jo prilagodili. Preveč so bili naklonjeni tistim, ki so dajali veliko desetino, saj jih je bolj zanimala materialna plat. 

Pojdi in povej mojim služabnikom, da sem jaz tisti, ki jih je poklical, in da srebro in zlato pripadata meni in ju dajem glede na svojo veličino in slavo. Reci jim, naj oznanjajo mojo Besedo, kakor je zapisana. Veliko je tistih, ki mojo Besedo razlagajo drugače. Moja Beseda je moja Beseda in nihče je ne more spremeniti. Pridigati jo je treba tako, kot je zapisana. Med mojim ljudstvom jih je veliko, ki izkrivljajo mojo Besedo zaradi svojega dobička«.

Po tem smo vstopili v dvorano v tistem novem Jeruzalemu in Gospod mi je rekel:  »Kar vidiš, je Raj«. V raju sem videla apostole in sem vprašala Gospoda: »Gospod, kje je Abraham«? Pričakovala sem, da bom videl starca, toda nenadoma sem zagledal, kako se nam približuje mladenič, star približno 25 let, in Jezus mi je rekel: »To je Abraham, oče vere«.

Gospod je poklical zelo lepo ženo z neizrekljivo lepoto, kakor vse tiste, ki sem jih tam videla, in mi rekel: »To je Marija! Pojdi in vsem povej, da Marija ni nebeška kraljica. Nebeški kralj sem Jaz, Kralj kraljev in Gospod gospodov; tisti, ki pravi: »JAZ SEM POT, RESNICA IN ŽIVLJENJE«. ( Janez 14:6-7). »Pojdi in povej temu ČLOVEŠTVU Z ZVEZANIMI OČI, da vic ni, kajti če bi bile, bi ti jih pokazal. Namesto tega je pekel, ognjeno jezero, dragoceni Novi Jeruzalem in raj, ki sem ti ga pokazal. Toda povej jim, da vic ni; povejte jim, da je TO LAŽ OD HUDIČA.

Nato me je Gospod pripeljal do skladišča kron. »To so krone življenja«. Gospod me je vprašal: »Kaj vidiš«? Videla sem svojo lokalno cerkev, vernike te skupnosti, kako pojejo in pridigajo, nato pa sem vprašala Jezusa: »Zakaj imena vernikov moje skupnosti niso zapisana v knjigi življenja«? In rekel mi je: »Zaradi njihovega greha na zemlji«. Po vsem tem mi je Gospod dovolil, da se vrnem nazaj na zemljo.

 

ZDAJ BOM GOVORILA O SVOJEM DRUGEM POTOVANJU

 

 Nekega dne smo bili na molitvenem srečanju, in bilo nas je dvajset. Kot običajno smo začeli s hvaljenjem in čaščenjem Gospoda.

Nenadoma smo začutili Božjo navzočnost. Bilo je tako močno, kot bi bili na binkošti. Spomnim se, da je moževa mama, ki je že precej v letih in zelo predana Gospodovemu delu, prišla k meni in mi rekla: »Bernarda, naj bo tiho med hvalnicami, saj delamo veliko hrupa«. Imela je prav, saj je bilo hvaljenje kot zvok slapa. Ko sem hotela prositi svoje brate, naj utišajo hrup, sem slišal Gospoda, ki mi je rekel: »Ničesar ne reci! Na svetu, ko ljudje povzročajo hrup, to nikogar ne zanima, zakaj bi potem nehal hvaliti«? Nato smo nadaljevali s hvaljenjem in čaščenjem Gospoda in čutila sem, da se bo zgodilo nekaj velikega. Nenadoma sem se spomnila, kaj mi je Gospod rekel na mojem prvem potovanju.

Kar naenkrat sem zagledala močno svetlobo, ki je preplavila moj dom. Tudi moji bratje so videli luč in vsi so pokleknili pred tem Resničnim in Zvestim Bogom. Nisem vedela, kaj naj naredim, in sem samo stala. Ta svetloba je postala svetlejša in je dobila človeško obliko. Pred seboj sem zagledala Gospoda Jezusa Kristusa, katerega pogled je bil lep in poln ljubezni. Na zemlji še nisem videla take lepote na človekovem obrazu. Približal se je vsakemu od mojih bratov. Ko sem hotela bratom povedati, da je Gospod prišel zame, sem začela govoriti v jezikih. (1 Korinčanom 14:39-40).

Gospod se mi je približal. Že ob Njegovem pogledu name je moj duh zapustil moje telo. Bila sem v zraku in videla sem, kaj se dogaja v moji hiši. Videla sem ljudi, ki so zvonili na mojih vratih, in ko se je mož odpravil vrata odpreti, sta bila na vratih dva policista. Rekli so mojemu možu: »Slišali smo, da je tukaj umrla gospa, zato smo prišli«. Moj mož jim je rekel: »Ne, tukaj se dobivamo, da častimo in slavimo Gospoda«. Policisti mu niso verjeli, a vstopiti niso mogli. Rekli so: »V redu, nadaljujte, vendar ne delajte veliko hrupa«. Bila sem v zraku, ko sem vse to videla.

Jezus me je prijel za roko in odšla sva proti Dominikanski republiki. Ko smo prispeli v mesto, mi je Gospod rekel: »Obstajata dva velika greha, ki ju ta dežela dela pred mojim Očetom, čarovništvo in malikovanje«. Videla sem ljudi te dežele, ki tečejo za čarovniki in fetiši. . . . .

Potem me je Gospod pripeljal v Venezuelo in Mehiko. V Venezueli sem bila v zraku z Jezusom, vendar sem videla ljudi, ki so se obračali k magiji, fetišem in čarovništvu. V Mehiki sem videla ljudi, ki so se srečevali z demoni in jih častili. Gospod mi je rekel:

»Grozota tega greha je dosegla mojega Očeta. Prvo znamenje, ki ga dajem kot opozorilo, je, da bo v Mehiki potres, če se prebivalci države ne bodo pokesali in se vrnili k Meni«. Ko sem se vrnila na zemljo, sem šla v Mehiko in predala to sporočilo ljudem. Ljudje niso poslušali in pred kratkim je bil v Mehiki grozen potres.

 

 

Ko sva bila še v zraku, mi je Gospod povedal, da so roke njegovega Očeta iztegnjene nad prebivalce zemlje. Videla sem morje z velikanskimi valovi, podobnimi pošasti. Videla sem tudi orkan, ki se dogaja na zemlji. Vprašala sem Gospoda: »Gospod, kaj bo s kristjani, ko se bo vse to zgodilo«?

Odgovoril je: »Pojdi in jim povej, da se tistim, ki so mi zvesti, ne bo ukrivil niti las«. Potem me je Gospod pripeljal na drugo mesto, in videla sem mesta, kjer je bila zemlja razklana. Gospod mi je rekel: »Mnoge države bodo kmalu izbrisane«. (Potres v Turčiji in Siriji?)

Potem smo zapustili ta kraj in odšli na drug kraj, kjer so se gibale vode. Šli smo ob teh vodah skozi tunel in dosegli globino zemlje. Videla sem velika vrata. Niso bila enaka tistim, ki sem jih videla med prvim potovanjem. Na teh vratih so bile velike verige. Gospod je šel proti vratom in ko je odstranil verige, me je spustil skozi tunel.

Dragi bratje in sestre, videla sem na tisoče ljudi, s sklonjeno glavo, v raztrganih oblačilih. Bili so priklenjeni z velikimi verigami, katerih hrup je lahko povzročil gluhoto. Potem sem rekla: »Gospod, kaj to pomeni«?

Odgovoril je: »Vsi ti moški in ženske so na poti v pekel«. Med tistimi, ki so bili na poti v pekel, sem videla moževega starejšega brata Adolfa. Bil je težaven človek, poročil se je in ločil, kadar je hotel, in preklinjal je Boga. Potem sem začela prositi Gospoda naj mi dovoli, da se vrnem na zemljo in opozorim Adolfa, da je na poti v pekel, vendar mi Gospod ni odgovoril.

Spet sem videla Adolfa in njegovo ženo, kako hodita skozi tunel. Bila sta na robu pekla. Prosila sem Gospoda, da me vrne nazaj na zemljo, da ljudem povem, kar sem videla. Gospod je dvignil roke in rekel: »Pojdi in jim povej, da je čas skoraj mimo«.

Ponovno je rekel: »Tisoče in tisoče ljudi bo odšlo v pekel.  Adolfovega časa je konec, umrl bo«.

Ko sem prišla na zemljo, moj svak Adolf ni želel spremeniti svojega načina življenja. Nekega dne je hitro prišel domov iz službe in rekel ženi: »Ne morem več delati, nekaj mi govori, da bom umrl«. Njegova žena je odgovorila: »To govoriš zato, ker si kot po navadi pijan«. Oba sta šla spat. Nekaj ​​minut kasneje je žena imela vizijo. V svoji viziji je videla svojega moža in njo v tunelu, oblečena v raztrgana oblačila, in bila na poti v pekel. Slišala je Gospoda, ki ji je rekel: »Vajin čas je potekel.«

Ko sem bila še v zraku, mi je Gospod rekel: »Veš, zakaj sem te pripeljal sem že drugič? Da bi ti pokazal, da je bilo med tvojim prvim obiskom manj izgubljenih kot tokrat«.

Nenadoma sva z Jezusom zapustila tisti kraj v prvih nebesih in odšla v druga nebesa. Ko smo dosegli tretja nebesa, sem videla angele, ki so se premikali iz ene strani na drugo. Potem sem vprašal Gospoda: »Zakaj so ti angeli v gibanju«?

Jezus je odgovoril: »Res je, da se moji angeli tukaj gibljejo, vendar ti bom pokazal, kako se giblje tudi zemlja. Bodi previdna, ker je veliko demonov, ki so napadli zemljo. Hudič je besen na kristjane, ker ima le malo časa«.

Gospod mi je dovolil videti te demone v strašni jezi in mi je rekel: »Ti demoni, ki jih vidiš, so demoni prešuštva. Napadli bodo na tisoče mojih služabnikov in mnogi bodo padli v ta greh. Ali veš, zakaj hudiču uspe, zaradi česar moji služabniki padejo? To je zato, ker mi moji služabniki ne dajo vse slave. Ukradejo mojo slavo in postanejo ponosni. Poleg tega njihove žene živijo v velikem duhovnem neredu. Svojih domov niso zgradile z modrostjo«. (1 Timotej 2:11-14).

Videla sem na tisoče angelov, ki jih nisem mogla prešteti, in veliko jih je bilo pripravljenih na boj. Nato mi je Jezus rekel: »Zdaj pošiljam te tisoče angelov na zemljo, da zaščitijo moje ljudstvo. V teh zadnjih dneh bom podvojil zaščito, ki bo dvojna. Tudi Satan bo podvojil svoje napade, vendar tega ne smete pozabiti, vaš Bog je velik in mogočen. Če si navezan Nanj, se ti ne bo zgodilo nič hudega«.

Gospod me je nato pripeljal na drugo mesto. Tam sem zagledala ogromno mizo, obkroženo z zlatimi stoli. Na vsakem stolu je bilo napisano ime, položena pa je bila tudi obleka iz finega platna. Pred vsakim stolom, na mizi sem videla krone. Potem sem opazila, da je tam stol, ki je bil večji od drugih. Pred tem stolom je bila ogromna zlata čaša. Jezus mi je rekel, naj grem pogledat, kaj je v čaši. Bila je polna vina, pripravljena za postrežbo. Jezus mi je rekel: »Ali veš, zakaj je vino pripravljeno za postrežbo? Pojdi in povej mojim ljudem, da sem pred vrati, kmalu pridem«.

Gospod mi je dal obleko iz finega platna in krono. Nosila sem obleko in krono, nato pa me je Gospod pripeljal na drugo mesto, kjer sem videla stvari kot v ogledalu. Rekel mi je: »Na tvoji obleki ni niti madeža niti gube, kajne? Nihče ne bo vstopil skozi ta vrata ali se umestil za to mizo, razen če je tako oblečen. Nekateri med mojim ljudstvom na zemlji so umazali svoja oblačila. Drugi imajo zmečkana oblačila, tretji pa so svoja odložili in pozabili. Povej mojemu ljudstvu, da je čas, da operejo svoja oblačila, jih zlikajo in vzamejo nazaj. Kristjani bi morali prositi Svetega Duha, naj jim pomaga ohranjati svoja oblačila v dobrem stanju, ker bo Kralj kmalu praznoval poročno večerjo v kraljestvu svojega Očeta .

Prihajam iz ločene družine in odraščala sem z očetom. Moja mama je bila zelo verna ženska. Oče pa ni verjel v nič. Imam sestro, ki je v rimsko-katoliškem samostanu, vendar vem, da jo bo Jezus kmalu vzel iz tega in bo z menoj oznanjala evangelij. Veliko molim zanjo. Ko sem med svojim prvim potovanjem v raj razmišljala o življenju moje matere v tej mistični veri, sem jokala pred Gospodom in mu rekla: »Gospod, moja mama je izgubljena, čeprav sem ji oznanjala evangelij, vendar noče poslušati. Vse bolj se oklepa te poganske vere. 

Gospod mi je odgovoril:

»Rešil bom tvojo mamo, vendar jo bom takoj odpeljal domov, sicer bo padla nazaj v greh in šla v pekel. Zaradi tega bo takoj, ko se bo spreobrnila, čez nekaj časa umrla in prišla sem, v raj«.

Ko sem se vrnila na zemljo, sem molila, jokala, in vzdihovala in spominjala Gospoda na obljubo, ki mi jo je dal, vendar sem videla svojo mamo, ki je bila vedno bolj vpletena v malikovanje svoje vere. Nekega dne je Bog uporabil mojega sina, da se je spreobrnila. Le tri dni po spreobrnjenju je umrla; hvalim Gospoda za to!

Med mojim drugim potovanjem v raj mi je Gospod rekel: »Glej, kar govorijo moja usta, moje roke izpolnjujejo«. Videla sem svojo mater v tistem lepem raju; bila je med ostalimi ženskami. Potem me je Gospod vodil na področje v raju. Tam sem videla na tisoče otrok, oblečenih v belo, ki so hvalili in slavili Gospoda. Jezus mi je rekel: »Ti otroci so tisti, ki so jih splavili starši in zdravniki kriminalci. Dojenčki, ki so jih ljudje ubili, ko so bili še v maternici matere, in ki jih najdejo v smetnjakih in rekah, so tukaj v nebesih«.

Dragi bratje in sestre, v nasprotju s tem, kar mislite, je za Gospoda plod, človek od spočetja naprej; od prvega dne nosečnosti.

Jezus mi je ponovno rekel: »Bernarda, delaj, ker jaz sem tvoja moč. To sporočilo je treba objaviti po vsem svetu. To je sporočilo za kristjane, pastirje in za vse prebivalce zemlje, vključno s tabo. Naj tisti, ki sveti še naprej sveti«. (Razodetje 22:11).

V tistem trenutku so se odprla nebeška vrata. Tam so bile čudovite tekoče stopnice. Jezus je poklical na tisoče angelov, ki so prišli, nato pa me je Gospod pospremil do mojega doma.

Ko smo prišli domov, sem videla moža in krščanske brate, ki so čakali na prihod mojega duha. Pogledal sem svoje fizično telo, ki je ostalo na zemlji, in rekla Gospodu, da tega telesa nočem več. Gospod mi je rekel: »Ne moreš iti nazaj v nebesa z menoj, ker še ni tvoj čas. Najprej moraš povedati mojemu ljudstvu, kaj si videla, da se pripravijo«. Z močnim glasom mi je rekel: »Vstopi in sprejmi življenje, jaz sem vstajenje in življenje; kdor vame veruje, bo živel, tudi če bo umrl. (Janez 11;25-26).

https://heavenvisit.com/Bernada_Fernandez.php

N.Z. - RES, GOSPOD, ZAKAJ?

 

Res, Gospod, ZAKAJ?

  

 

Danes je dan, ko razmišljam o tem, zakaj smo tisti, kateri pripadamo Kristusu tako preganjani, zasmehovani, omalovaževani, in verjetno za hrbtom ali celo v obraz, zasmehovani in necenjeni. Res, Gospod, ZAKAJ?

Ko izgubljaš tiste, ki so prišli iz tebe, ki si jim dal življenje, ki si jih negoval in ljubil, a hkrati mnogokrat prizadel, toda danes, kakor da je vse dobro pozabljeno in slabo potencirano. Res, Gospod, ZAKAJ?

Ko je prišel čas duhovnega preobrata v našem življenju, ko je ogenj Svetega Duha zanetil iskro v naših srcih, ki je naselila Božjega Duha v nas in nas spremenila, so nas naenkrat vsi, ki smo jih ljubili, gledali, kakor da smo iz drugega planeta. Res, zakaj, Gospod?

Božja ljubezen, ta nadnaravna in brezpogojna je prevzela naša srca, da smo se nenadoma globoko zavedali kdo je On, ki je postal naš Odrešenik in Osvoboditelj in kako zelo pomembno je, da ga spoznajo vsi okoli nas takšnega, kot smo ga po nadnaravni poti spoznali mi, a smo opazili, da ga oni nočejo takšnega in bežijo od nas in od Njega. Res, Gospod, ZAKAJ?

In trudili smo se še bolj in prizadevali, iščoč Njegovo sveto obličje v molitvi, pred svetim tronom Vsemogočnega, da bi premaknili Njegovo srce in Njegovo roko, da se jih usmili, a se ni zgodilo nič od tega, v kar smo upali in pričakovali. Res, Gospod, ZAKAJ?

In potem smo odnehali in si mislili, Bog ima drugi čas zanje, pustimo to in gremo k tistim, ki jih ne poznamo, na ulice, na križišča, k plotom, da srečamo tam lačne duše in jim prinesemo živi Kruh in živo Vodo, a spoznamo, da imajo raje zasmrajeni kruh tega sveta in postano vodo, ker so je navajeni. Ne želijo Boga. Res, Gospod, ZAKAJ?

In ponovno se zbudiš v novo jutro, jutro novega upanja in pričakovanja. Radost napolnjuje tvoje srce in Božja ljubezen napolnjuje tvoje srce in si rečeš poln upanja: »O, danes je tisti dan, ko bom vrgel mrežo na drugo stran čolna, da ulovim ribe za Božje Kraljestvo.« In greš, in iščeš, in gledaš, a ne najdeš duše, ki bi bila žejna, uboga, obnemogla. Vsi imajo na obrazu maske in dajejo videz zadovoljstva, toda izza te maske je skrhano srce, ki se trga v bolečem ponosu, in utrujeno telo, ki daje varljiv videz: »Z menoj je vse v redu. Pusti me.« Res, Gospod, ZAKAJ?

In potem se zazrem vate, Gospod, ki si stal pred Pilatom in vsemi ostalimi, ki so sklenili Tvojo obsodbo, da si kriv, ker si se imenoval Božji sin. In pljuvali so nate, te zasmehovali, se norčevali iz Tebe in ti zabili na glavo krono iz trnja, ker so te sovražili brez vzroka. Res, Gospod, ZAKAJ?

In potem se zazrem vate, Gospod Jezus Kristus iz Nazareta, ki si stopal ves krvaveč, ranjen, razmesarjen po poti tistega griča in nosil križ, na katerega te bodo čez nekaj trenutkov pribili. Tebe, ki si želel vsakomur le dobro, ki si ljubil in govoril samo resnico; da si Božji Sin. In zato so te obsodili na križanje, kakor najhujšega zločinca. Res, Gospod, ZAKAJ?

In pogledala sem navzgor v tvoj zmaličen obraz, v tvoje oči, ki so ljubeče zrle vame, navkljub strašnim bolečinam in trpljenju, ki si ga prenašal meni in drugim v dobro; in bojeval duhovno bitko za celotno človeštvo. Kakor jagnje so te gnali v zakol, in kakor ovca ne dá glasu pred tistim, ki jo striže, tako Ti, Gospod nisi odprl svojih ust. Res, Gospod, ZAKAJ?

In tako sem tam stala in zrla vate, misleč, saj boš stopil s križa, saj si vendar vsemogočen. Toda Ti si vztrajal tam v strašnih mukaj, da bi v celoti odplačal ceno za vsak naš greh, za vsako našo bolezen za vsako našo travmo in zavrženost, bolečino, dokler nisi vedel in bil popolnoma prepričan, da si to naredil za vse, za vse nas, ki smo te pribili na križ. In tvoj zadnji izkaz ljubezni je bil: »Oče, odpusti jim, saj ne vedo kaj delajo.« Res, Gospod, ZAKAJ?

In tvojega trpljenja še vedno ni bilo konec in moje srce je začel pretresati jok in žalost, dokler nisi izrekel tisti zadnji stavek preden si izdihnil: »Dopolnjeno je!« In si izdihnil. Celo Bog Oče, ki ti je naložil na srce, da greš in daš življenje za grešnike, je obrnil svoje obličje od Tebe, ker je bila na tebi vsa umazanija sveta. In ostal si sam, popolnoma sam in zapuščen, ko si umiral zaničevan in zapuščen od ljudi, da bi odnesel našo bolečino, našo zapuščenost, našo krivdo. Res, Gospod, ZAKAJ?

In ko sem vse to videla sem spoznala, da si nas poklical, da bomo podobni Tebi v vsem. Tudi v tem, da nam bodo pljuvali v obraz, nas zasmehovali, nas udarjali, in nas imeli za najhujše zločince, kajti to so delali tudi s Teboj, Jezus.

In ko sem vse to videla in ko sem vse to slišala, sem spoznala, da moj ZAKAJ dobiva odgovor: »Bog je namreč svet tako vzljubil, da je dal svojega edinorojenega Sina, da bi se nihče, kdor vanj veruje, ne pogubil, ampak bi imel večno življenje.« (Janez 3:16).

Boš sedaj prišel k Njemu? 

Po vodstvu Svetega Duha (N.Z.).

Klemen - NADNARAVNI BOŽJI ČUDEŽ

 

Nadnaravni Božji čudež!

 

Enajst dni po odtujitvi, se ukradeni laptop vrne lastniku.

 

 

Začetek zgodbe 3.02.2023

Poslala sem sporočilo Klemnu na FB messenger, da ga vprašam kako mu gre. In sledilo je tole.

Jaz

Ali si v redu, Klemen? Sta dobro? Pri meni je vse dobro.

Klemen

Pri meni pa ne.  . . .  V sredo sem šel prvič po bolniški na delo in so mi iz nahrbtnika na avtobusu ukradli 5 mesecev star prenosni računalnik, medtem ko sem spal. (Klemen je bil na bolniški, ker ga je na delovnem mestu fizično napadel človek, ki je bil psihično moten).

Jaz

Ojoj! Ojoj! Obup, no!

Klemen

Z vsemi podatki.

Jaz

Ojoj, zelo mi je žal. Ljudem danes res ni za zaupati. Ampak enkrat bodo morali za to odgovarjati. Žal, preveč jih bo to stalo, če se ne bodo pokesali za svoje grehe in zla dela.

Klemen

Podatki so na srečo na varnem, ker uporabljam cloud. (Shranjevanje podatkov v oblaku).

Bolj boleče je to, ker glede na to, da je pisanje velik del mojega življenja in tudi prihodka, nujno rabim računalnik. Pa sem si tokrat prvič kupil res dober laptop, ki bi lahko zdržal tudi 10 let . . . .  na obroke, ki jih moram zdaj še 19 odplačati.

Jaz

Ojoj. Kako bi ti želela pomagati. Razumem te popolnoma.

Jaz pa ravno enega sinu ponujam, ampak bi bil tebi pretežak in tudi ni ravno zmogljiv.

Klemen

Lahko pa kaj zmolite, da se človeku spremeni srce in ga vrne 😊 Prosim! 😊

Jaz

Ja, seveda, to absolutno. Seveda.

Jaz

Jaz ves čas molim za vaju, da bo vsaka hudičeva ovira odstranjena iz vajinega življenja v imenu Jezus.

Klemen

Midva pa za vas. 😊

Jaz

Hvala!

Za vajin uspešen zaključek študija in za tvojo službo v bližini vajinega doma.

Klemen

O, hvala. Hvala! . . . .  Midva pa vam, da bi bili zdravi in imeli vse, kar potrebujete 🤗

Jaz

Sem molila: »Oče, daj temu človeku, ki je Klemnu ukradel laptop tako slabo vest, da ne bo mogel mirno spati, dokler mu ga ne vrne. Sveti Duh, pošlji Božje angele k temu človeku in naj delujejo nanj, da ne bo imel miru niti trenutek, dokler ne bo laptop vrnil nazaj, Klemnu. Gospod, vem da ljubiš Klemna in da ljubiš tudi tega človeka, ki je storil to dejanja, in vem, da imaš moč, da deluješ nanj. Ne iz jeze ampak iz ljubezni, ker ne želiš, da bi si poleg vseh, naložil tudi ta greh - krajo.

Gospod, ti veš kam je bil ta laptop odnesen kje se nahaja, kdo ga ima, kje živi. Ti vse veš, saj ti ni nič prikrito. In glej, Gospod, jaz Ti zaupam, popolnoma zaupam, da imaš moč, da povrneš ta laptop Klemnu. Sploh ne dvomim, saj si se v mojem življenju že tolikokrat izkazal s svojo močjo in milostjo. Vem, da se bo zgodilo tudi tokrat. Verujem to. In te slavim že sedaj. Ti si Bog čudežev! Amen!«

Klemen

Hvala 🙏

In po teh dneh sem se večkrat v molitvi spomnila na odtujen laptop in zaupala Bogu, da mu je na sledi in dela vse, kar je v Njegovi vsemogočni moči, da bo prišel nazaj, k njegovemu pravemu lastniku.

13.02.2023 Ponedeljek

Jaz

Ni še nobene novice glede laptopa, Klemen?

Klemen

Ah . . . .  nora zgodba. . . . . !

Našel ga je en fant iz Bosne odloženega na avtobusu. Vzel ga je s seboj, me izsledil, in kontaktiral preko FB.

Odnesel ga je v Bosni na policijo, pa so mu rekli, naj mi ga kar z istim avtobusom pošlje v Ljubljano. Zdaj ureja, da mi ga pošlje nazaj.🙂

To sem predvčerajšnjim izvedel (11.02.2023), in do danes še nisem imel potrditve, da je vse to res. Zato vam še nisem javil 🙂

Jaz

Aleluja! Vidiš, Gospod je uslišal naše molitve!!! Aleluja! Naj se končno varno vrne v tvoje roke.

Klemen

Bo, bo, bo Bog poskrbel.

Jaz

Amen!

Klemen

Hvalaaaaa in ja, aleluja, to je res čudež!

Jaz

Amen! Res, naj se res čimprej fizično vrne k tebi.

Klemen

Sem se danes dokončno prepričal tako, da sem po-Googlal policijsko postajo v njegovem kraju in jih poklical, če je res on in če je bil res pri njih z računalnikom. In vse so potrdili. ☺️

Jaz

Oh, Aleluja! Potem pa je res. Dobro se znajdeš. Sem pravkar ponovno molila za srečno vrnitev laptopa  k tebi.

Jaz

Drugič, ko se ti kakšna stvar zgodi, mi takoj sporoči. Ne čakat. OK?

Klemen

Ok, zmenjeno ☺️

Jaz

Bova šla z Gospodom takoj v akcijo. Tudi za izpite, ipd.

Klemen

Res hvala 🤗🤗🤗

Jaz

Sporoči mi, ko bo laptop pri tebi.

Klemen

Bom, takoj, ko pride k meni.

Jaz

Slava Bogu!

»Hvala Ti, Gospod, Ti si res Bog čudežev, to mi je vse bolj jasno. In glej, Ti si deloval na človeka, ki si je prilastil  - ki je odtujil laptop Klemnu. Vem da Tebi ni nič nemogoče in Ti poznaš vsakega človeka na zemlji in njegova dejanja. Zato vem, da ti ni bilo težko izslediti tatu, saj si opazoval njegovo dejanje. In samo Ti si lahko nadnaravno deloval na njegovo vest, jo naredil tako živo in mučno zanj, po njegovem neprimernem dejanju, da enostavno ni mogel vztrajati v njem. Kaj je bilo lažje, kakor da ga je odložil na avtobusu in se distanciral od svojega neprimernega dejanja.

In prosim Te, nadaljuj Svoje delo v njem, da Te bo spoznal kot živega Boga in postal Tvoj otrok. Bog Sveti Duh, ne daj mu miru, dokler ne doume globoko v sebi, da je grešnik, in da potrebuje Odrešenika.

In ali je bilo Tebi pretežko, da si našel mladeniča, ki ga je odnesel na policijsko postajo, in da so skupaj izsledili lastnika, ki mu je bil laptop ukraden? 

Aleluja! Kaj naj rečem drugega kakor da si Ti Bog čudežev in sedaj kličem zaščito v Jagnjetovi krvi na ta laptop, da se bo varno vrnil z avtobusom v Ljubljano in v Klemnove roke. Zaupam Ti, Gospod in se že veselim, ker Te lahko slavim in poveličujem za vsa Tvoja dela milosti in dobrote. Še več, ti si Bog, ki ima vso avtoriteto, moč in oblast in ne boš dovolil, da hudič prepreči Tvoje popolne načrte. Poveličujem Te in Ti dajem vso čast in slavo, ker si dober, ker na veke traja Tvoja dobrota, od roda do roda Tvoja zvestoba. Hvala Ti!

14.02.2023

Klemen

Računalnik je pri meni! ☺️☺️☺️

Jaz

Waw!!!!!!! Aleluja! Slava Bogu!!!!!! Velika radost je to tudi zame!

Klemen

Slava mu!!!

 

Konec zgodbe 14.02.2023 (Enajst dni po kraji).

Lester Sumrall - DJEVOJČICA KOJA JE BILA OSLOBOĐENA

 

DJEVOJĆICA, KOJA JE BILA OSLOBOĐENA

Autor: Lester Sumrall

 

 

12.05.1953. časopis 'Daily Mirror' je objavio neobičnu priču pod naslovom 'Policijski liječnik odbacuje priču o demonima koji ujedaju.'

Štićenica gradskog zatvora zbunila je policiju i medicinske istražitelje svojom pričom o dva zla duha koja su je ujedala.

Narednik Guillermo Abad je ispričao kako je djevojka tvrdila da je dvadeset puta bila ujedena.

Također je tvrdio da je pri svakom ujedu vrištala.

Ona je sinoć pred gomilom promatrača u zatvoru slabašno, ali razumno odgovarala na postavljena pitanja.

S vremena na vrijeme lice joj je poprimalo prestrašeni i užasnuti izraz kao da se upravo suočava s tom 'stvari'.

Divlje se okretala oko sebe, vrišteći, boreći se i udarajući rukama o ramena.

Nakon toga njeno neumorno opiranje je popuštalo i ona je oslabljena i u polunesvjestici padala na ruke ljudi koji su je pridržavali.

Povrativši se iz toga stanja, rekla je da je jedan od zlih duhova bio velik i taman, kovrčave kose i dlakavih ruku i prsa.

Imao je velike i oštre oči i dva očnjaka.

Glas mu je bio poput duboke jeke.

Bio je zaodjenut u crno.

Zadnji ugriz je djevojka dobila na svom desnom koljenu.

Bio je to prvi ugriz u donjem dijelu njenog tijela.

Ostali tragovi ugriza pojavljivali su se na njenom vratu, ramenima i rukama.

Časopis 'Manila Cronicle' je sutradan objavio daljnje novosti u vezi mlade žene po imenu Clarita Villaneuva: 'Najmanje dvadeset i pet kompetentnih osoba, zajedno sa šefom policije, pok. Cesarom Lucerom tvrde da je ovo vrlo stvaran primjer prestravljene žene koju su do ludila izgrizle 'nevidljive osobe'.

Ona je pokazala nekoliko ujeda na raznim dijelovima tijela.

Koliko je dvadeset pet svjedoka moglo primijetiti, te ozljede joj nitko nije mogao nanijeti.

Svaki put kada su je napali 'nevidljivi demoni', Villaneuva se previjala od bolova, vikala i vrištala u strahu.

Fra Benito Vargas ( rimokatolik ) ... je prisustvovao prvom napadu koji je doživjela mlada Villaneuva.

Rekao je da ne bi želio iznijeti nikakav sud o onome što je vidio.

No, također je rekao da je činjenica da 'je vidio kako je tri puta ugrižena'.

U periodima između napada koje je prolazila, Villaneuva je bila savršeno normalna.

Normalno bi razgovarala s ljudima oko sebe, ali bi nakon nekog vremena počela vikati tresući se i zapadajući u stanje histerije.

Vrištala bi čitavo vrijeme dok su joj oči blještale poput vatre.

Tada bi pokazala dio tijela koji je bio napadnut, te gotovo bez svijesti pala na ruke inspektora.

Na mjestima koja je pokazala svjedocima bili su vidljivi tragovi zubiju i mokri od sline.

U to sam vrijeme radio na osnivanju crkve u Manili. Novinska izvješća nisu privukla moju pozornost.

No, poslušavši četrdesetpetominutni program radio stanice DZFM, bio sam osobno uvučen u čitavu stvar.

Spiker je emisiju najavio na dramatičan način: 'Dobra večer, dame i gospodo. Ukoliko imate slabo srce molimo vas da ugasite svoje radio uređaje.'

Poglasnio sam svoj radio.

Odmah potom začuli su se prodorni vriskovi praćeni paklenskom bukom. Doktori su zbunjeno govorili: Sve se to može objasniti! Naši dosjei pokazuju da je ovaj fenomen poznat otprije... To je epilepsija... To je krajnja histerija.'

Drugi su uzbuđeno govorili: 'Gledajte, pojavljiju se tragovi zubiju!' Ostali su govorili: 'Djevojku guši nekekva nevidljiva stvar.

Lice joj je poplavilo, a na vratu se pokazuju tragovi!' Tada bi Clarita ponovo zavrištala.

Slušajući sve ovo u svojoj udobnoj sobi, okrenuo sam se svojoj ženi i rekao: 'Ova djevojka nije bolesna i doktori su bespomoćni pred takvim neprijateljem.

Njeno zapomaganje je zapomaganje osobe koja je prokleta i osuđena na propast; ta je djevojka u vlasti demona.'

Nakon slušanja tog programa, nikako nisam mogao zaspati.

Hodao sam po sobi i vapio Bogu da oslobodi tu jadnu djevojku koja se nalazila u gradskom zatvoru.

No, što sam dulje molio to je teret na mojoj duši postajao sve teži.

Rekao sam: 'O, Bože, ako je đavao u toj djevojci, ti ga možeš izbaciti van! Molim te, učini to!'

Nakon što sam molio cijelu noć, Bog je progovorio mom srcu: 'Ako odeš u taj zatvor i pomoliš se za nju, ja ću je osloboditi.'

No, ja nisam želio ići onamo.

Čuo sam samog sebe kako govorim: 'Ne, Bože, nikada ne bih mogao otići na to mjesto.

Naučnici, profesori, pravni stručnjaci pa čak i spiritisti su pokušali pomoći toj djevojci.

Svi su u novinama dobili loš publicitet. ne mogu ići, Bože.'

'Ne' - odgovorio sam.

No, uvidio sam da više ne mogu moliti za nju.

Kad god bih počeo vapiti Bogu da je oslobodi, moja bi me savjest zaustavljala govoreći: 'Nisi iskren jer odbijaš ići k njoj i vidjeti je.' Naposljetku sam odlučio otići u zatvor Bilibid i moliti za tu djevojku.

U gradu s nekoliko milijuna stanovnika, i u ogromnom zatvoru kao što je Bilibid nije baš lako dobiti razgovor s tako poznatom ličnošću.

Sljedećeg jutra, na putu u grad, svratio sam do arhitekta koji je projektirao zgradu naše crkve.

Ime mu je Leopoldo Coronel i bio je osobni prijatelj gradonačelnika Manile. Na moj zahtjev posjetili smo gradonačelnika Lacsona i dobio sam dozvolu da molim za Claritu.

No, rekli su mi da će dozvola postati važećom samo ukoliko i glavni medicinski savjetnik policijskog odjela, dr. Mariano Lara da svoje odobrenje da se moli za djevojku.

Mr. Coronel nije poznavao dr. Laru, no zahvaljujući posredovanju jednog od mojih prijatelja, uspjeli smo se o svemu dogovoriti.

Mr. Coronel i ja otišli smo u zatvor Bilibid, gdje su nas odvevi k doktoru Lari, koji se nalazio u mrtvačnici.

Okružje je bilo jezovito.

Prvo što mi je upalo u oči bio je leš koji je ležao na stolu.

Drugi leš je ležao na nosiljci, umotan u plahtu.

Na stolu je bilo puno vrčeva napunjenih alkoholom u kojima su bili dijelovi ljudskih tijela.

Kasnije smo doznali da je to bilo pripremljeno za pokazivanje studentima. Sjedeći na klupi u ovoj sumornoj prostoriji, dr. Lara nam je pričao o sebi. Bio je profesor i pročelnik patološke i pravne medicine na Sveučilištu u Santo Tomasu.

Tijekom svoje tridesetosmogodišnje prakse obavio je više od osam tisuća autopsija i nikada nije prihvaćao teoriju o postojanju nadnaravnih sila. Dr. Lara nije imao nikakvu namjeru uplitati se u aferu s Claritom Villaneuva. Prvi je puta imao priliku pregledati mladu zatvorenicu kada je 12.05. ušao u ured jednog od svojih asistenata.

Vidio je crvenkaste tragove na njenim rukama.

Tragovi su nalikovali ugrizima ljudskih zubiju i oba su liječnika mislila da se Clarita izujedala.

Smatrajući je nenormalnom osobom, dogovorili su se da je pošalju na tretman u nacionalnu psihopatsku bolnicu.

No, susrevši se s posjetiteljima koji su zahtjevali njegovo stručno mišljenje, dr. Lara ju je sutradan doveo u liječnički ured za ispitivanje koji se nalazi na policijskom odjelu.

Tamo je bio i razred liječnika - stažista.

Prema liječnikovoj izjavi, u trenutku kada su je unijeli u sobu, Clarita je bila bez svijesti.

Evo što nam je taj liječnik ispričao: 'Kada sam joj podigao ruke, one su bez ikakvog otpora pale nazad u prvobitni položaj.

Kolege su iglama i pribadačama ubadali njenu kožu po cijelom tijelu, no ona uopće nije reagirala.

Nakon nekoliko minuta, Clarita je počela izlaziti iz ovog stanja neosjetljivosti i transa.

Ja sam izgledao poput Scherlocka Holmesa iz detektivskih priča ili poput filmskog lika Cyclopsa.

Bio sam opremljen povečalima.

Um mi je bio prepun sumnji o ovom fenomenu ujedanja.

Pažljivo sam ispitao izložene dijelove njenog tijela - ruke, dlanove i vrat, ne bi li negdje pronašao tragove ugriza ...

Ona je još uvijek bila tjelesno vrlo slaba i nije mogla stajati na svojim nogama bez tuđe pomoći.

Jedan od mojih pomoćnika, tehničar patologije Alfonso nam je pomogao da je odnesemo do kreveta na kojem se trebala odmoriti u tom stanju djelomičnog transa.

Alfonso ju je podigao i položio na krevet.

Obje ruke joj je položio preko tijela, kako ne bi visjele do poda.

U tom času djevojka je u polutransu glasno nekoliko puta vrišteći ponovila riječ 'aruy' ( to je uzvik bola na tagalogskom jeziku ).

Kada sam sa djevojčinog tijela uklonio Alfonsovu ruku, na svoje zaprepaštenje zapazio sam jasne znakove otisaka ugriza koji su nalikovali na tragove ljudskih zubiju u koje su uključene gornja i donja čeljust.

Na stražnjoj strani lijeve ruke, na mjestu ugriza bila je vidljiva vlažnost.

Baš je na tom mjestu moj Asistent Alfonsto pridržavao njenu ruku.

Znao sam da se sama nije mogla ugristi.

Nije je mogao ugristi ni Alfonso, pošto je nedavno morao izvaditi sve zube. A ja je zasigurno nisam ugrizao!

Moje mi ljudsko liječničko iskustvo nije pomoglo da pronađem nikakvo objašnenje, te sam stoga odlučio držati svoja usta zatvorena.

No, moj um nije bio zatvoren.

Clarita je nastavila vrištati još otprilike petnaest minuta.

Nakon toga lice i noge su joj poplavile kao da je netko davi.

Također, je na prednjem dijelu njenog vrata bilo vidljivo nekoliko crvenkastih tragova ...

Nakon otprilike 20 minuta, tijekom kojih je vrištala i kočila se djevojka je zapala u neko stranje transa i tjelo joj se omlohavilo.

Izgledala je isto kao u trenutku kada su je tek unijeli u sobu.

Nakon otprilike 10 minuta transa i opuštenosti čitavog tijela postepeno joj se stala vraćati svijest, te je nedugo zatim ponovo postala potpuno normalna.

U ovom normalnom stanju sjela je na stolicu i razgovarala sa grupom stažista.

Razborito i normalno je odgovarala na sva postavljena pitanja.

Ispričala nam je sljedeću priču: Rođena je u gradu koji se zove Bacolod City u provinciji Negros Occidental.

Ima nekoliko braće, no oni je uopće ne zanimaju jer su se prema njoj loše odnosili.

Roditelji su joj umrli prije nekoliko godina.

Upitao sam je tko uzrokuje ove ujede na njenom tijelu.

Odgovorila je da su je ujedala dva bića - jedan je bio veliki, crni, dlakavi momak nalik na čovjeka.

Bio je vrlo visok i imao je dva oštra oka i dva oštra očnjeka, dugu bradu poput hinduista i dlakave udove i prsa.

Nosio je crnu odoru s mali bijelim dijelom koji je izgledao kao kapuljača. Stopala su mu bila veličine triju normalnih stopala.

Drugi momak je bio otprilike tri stope visok i navodno također crn, dlakav i ružan.

Ova zabrinjavajuća Filipinka je izmijenila životnu filozofiju dr. Lare.

Okrenuo se prema meni i rekao: 'Velečasni, dovoljno sam ponizan da priznam kako sam uplašen.'

Shvatio sam da sam najprije trebao uvjeriti dr. Laru da znam što činim i da znam kako se može pomoći toj djevojci.

Polako sam počeo govoriti: 'Postoje samo tri sile u svemiru', rekao sam. 'Postoji pozitivna sila ili sila dobrog Boga, Stvoritelja.

Postoji i ljudska sila, ili sila ljudi koji žive na Zemlji.

I postoji negativna sila, ili zlonamjerna i opaka davolja sila.

Ove su sile stvarne i vidljive svuda oko nas.

Mislite li da Clarita čini sve ovo pod utjecajem Božje sile?'

Zatresao je glavom i odgovorio: 'Ne, to nije utjecaj Božje sile.'

'Mislite li onda - s obzirom na vaše iskustvo u radu s ljudskim bićima - da se ona ponaša poput nekog ljudskog bića?'

'Ne, ponašanje ove mlade djevojke nema veze s ponašanjem ljudskih bića' rekao je.

'Onda nam preostaje još samo jedna sila' rekao sam mu. 'Mora da djevojka sve ovo čini pod utjecajem demonske sile!'

Dr. Lara je rekao da ga njegovo široko liječničko iskustvo nije pripremilo za obračun s nečim što je bez sumnje nadnaravno.

'Dr. Lara - nastavio sam - kada bi u svemiru postojala takva negativna sila nad kojom pozitivna sila nema kontrolu, naš bi se svemir potpuno raspao. Ako postoji zlo koje se ne može ispraviti dobrim, onda je zlo snažnije od dobrog.

A to ne može biti.

Ako ova djevojka ima u sebi demonsku silu, onda je Isus Krist može osloboditi od te sile.'

Otvorio sam poglavlje iz evanđelja po Marku: 'Ova će čudesa pratiti one koji budu vjerovali: pomoću mog imena izgonit će zle duhove' (Mk 16:17)

'Vjerujete li u ovo?'

Dr. Lara me pogledao i rekao: 'Vjerujem, no tko će nam pomoći?'

Mislio je da duhovna pomoć ne dolazi u obzir.

Rimokatolički kapelan Bilibidskog zatvora i svećenici rimokatoličkog centra za ozdravljenje u Bacclaranu odbili su moliti za mladu djevojku.

Rekao sam mu da ću rado otići djevojci i moliti za nju, ukoliko on to dopusti.

Rekao je da to mogu slobodno učiniti.

Zatražio sam da joj se tijekom molitve ne daju nikakvi lijekovi i da se nikakvim drugim grupama ljudi ne dopusti da mole za nju, niti da ponude ikakvu drugu pomoć.

Ako je Isus iscijeli, On mora dobiti svu slavu.

Usuglasio se s mojim zahtjevima, te su mi zakazali sastanak za sutradan ujutro.

Ostatak dana proveo sam u postu, molitvi i čitanju božje riječi.

Ulazeći sljedećeg jutra u mračne zidine zatvora bilibid, osjećao sam da će doći do borbe Ilijinog Boga i Baalovih proroka.

Drevni Bilibid koji je iza sebe imao stoljetnu povijest krvoprolića, toga se dana trebao susresti s novom vrstom bitke.

Ovdje su Španjolci zatočili svoje žrtve.

Ovdje su Japanci počinili nebrojena zvjerstva.

Ovdje su američki misionari gotovo umirali od gladi dok ne bi bili pušteni na slobodu.

A sada se unutar ovih zidina nalazilo nekoliko stotina kršitelja zakona.

To nije bilo baš privlačno mjesto za molitvu za oslobođenje.

Leopoldo Coronel mi se tog jutra pridružio.

Susreli smo se s dr. Larom i profesorom sveučilišta i počeli koračati prema bloku u kojem su bile ženske ćelije.

Vidjevši policajce, novinare i fotografe kao skupljeni čekaju, gotovo da sam mogao čuti đavla kako mi šapće: 'Nisam li ti rekao? Evo, sad si od sebe napravio budalu!'

Slijedila nas je šarolika gomila koja nije imala ni najmanju predodžbu o tome što se trebalo dogoditi.

Kada smo se svi skupili u malenoj kapeli za zatvorenice, oko nas je bilo stotinu gledatelja, uključivši i zatvorenike.

Isprva mi se činilo da ću najveću bitku voditi s gledateljima, no ispalo je da su oni bili prijaeljski raspoloženi i puni suosjećanja.

Većina ih je već vidjela ugrize na djevojci.

Već su vidjeli neuspjele liječnike, psihijatra i spiritista.

No, nikada još nisu imali priliku čuti molitvu za opsjednute demonima.

Željezne su rešetke prekrivale prozore male kapele.

Na jednom kraju sumorne prostorije stajao je primitivni katolički oltar. Namještaj se sastojao od drvenog ležaja i nekoliko malih stolica ručne izrade.

Pošto smo se svi ovdje skupili, dr. Lara je zatražio da dovedu Claritu.

Dok je ulazio u prostoriju, ona je polagano i pomno pogledom ispitivala svaku prisutnu osobu.

Kad je na kraju reda došla do mene, oči su joj se raširile te me je bijesno pogledala i rekla: 'Ti mi se ne sviđaš!'

Bile su to prve riječi koje mi je đavao kroz njena usta rekao.

Demoni su neprekidno upotrebljavali njena usta kako bi proklinjali mene, Boga i Kristovu krv.

To je govorila na engleskom jeziku.

No, nakon što je bila oslobođena morao sam s njom razgovarati preko prevoditelja jer ona uopće nije govorila engleski.

Posjeo sam je na drvenu klupu i pred nju privukao stalicu.

'Clarita, rekao sam. Došao sam da te oslobodim od sile ovih zlih duhova u ime Isusa Krista, Božjeg Sina.'

Odjednom je upala u napadaj bjesnila i povikala: 'Ne, ne! Oni će me ubiti!' Tijelo joj se ukočilo i izgubila je svijest.

Ovo je zbunjivalo liječnike svaki puta kada su pokušavali analizirati njen slučaj.

No, ja sam se i prije obračunavao sa zlim duhovima, te sam razumio neke od njihovih lakrdija.

S obje ruke sam je primio za ruku i viknuo: 'Izađi iz nje, ti zli i pokvareni duše pakla!'

I tog časa je ponovo počela bijesniti.

Ovo je bilo prvi puta da se odmah povratila iz svog transa.

Suze su joj se slijevale niz obraze i stala me je preklinjati da je ostavim na miru.

Pokazala mi je užasne otiske na rukama i vratu gdje je netom prije bila ujedena.

Bio sam šokiran.

Tragovi ujeda bili su toliko strašni da su neke krvne masnice pod njenom kožom popucale.

Umjesto da odustanem od svega, ja sam jednostavno zaboravio na činjenicu da sam okružen nevjernicima i ušao sam u jednu od najvećih bitki svog života.

Zli duhovi su proklinjali Boga a ja bih im naredio da prestanu s time i rekao im da je Bog svet.

Onda su proklinjali Isusovu krv i ja sam ih ukorio, podsjećajući ih na činjenicu da je Isus Gospodar nad svim zlim silama i da je Njegova krv sveta.

Onda su počeli proklinjati mene upotrebljavajući najružnije izraze.

Izjavili su da nikada neće napustiti djevojku.

Činilo se da se između sila tame i sila pravednosti odigravala smrtonosna bitka.

Clarita je služila kao đavlov govorni organ.

Buka se bez sumnje mogla čuti i u drugim dijelovima zatvora.

Konačno je izgledalo da je djevojci lakše.

Zli duhovi su prestali razgovarati sa mnom i gristi djevojku.

Neki od prisutnih su mislili da je oslobođena, no rekao sam im da to nije istina.

Bilo je gotovo dvanaest sati.

Bio sam natopljen znojem i gotovo potpuno iscrpljen.

Pogledavši oko sebe, vidio sam suze u očima nekih ljudi koji su bili dotaknuti onim što su vidjeli.

Rekao sam doktoru Lari da bih želio otići kući postiti i moliti još jedan dan, te se ponovo vratiti idućeg jutra.

Taj sam dan proveo u zajedništvu s Bogom.

Bilo je to dragocjeno iskustvo.

Mogao sam osjetiti Božju prisutnost nad sobom.

Njegova mi je prisutnost govorila da se ne trebam ničega bojati.

Međutim, osjećao sam se gotovo poraženim jer je u večernjim novinama pod naslovom 'Stvar prkosi pastoru' izašla moja fotografija i članak duljine tri stupca.

No, Bog me nastavio poticati da se vratim u zatvor.

Te su me noći posjetili velečasni Arthur Ahlberg i velečasni Robert McAlister.

Ponudili su da mi se pridruže sljedećeg jutra.

Dogovorili smo se da će oni stajati između mene i svjetine onemogućavajući im time da mi se tijekom molitve suviše približe.

Po našem dolasku u Bilibid zapovjednik zatvora nam je rekao da od jučerašnje molitve Clarita niti jednom nije bila ugrižena.

No, zao sam da još uvijek nije oslobođena.

To je postalo očigledno čim su me zli duhovi ugledali.

Počeli su vikati kroz njena usta: 'Odlazi, odlazi!'

Sjeo sam na malu stolicu ispred nje i odgovorio s uzbudljivim osjećajem autoriteta: 'Ne, ja ne odlazim, ali ti odlaziš! Ova će djevojka biti oslobođena!'

Onda sam zatražio da svi prisutni kleknu.

Bio je prisutan jednak broj ljudi kao i dan ranije, ako ne i više.

Doktori, novinari, policajci i profesori su ponizno klečali na podu dok sam molio.

Borba je ponovno započela.

Zli duhovi su shvaili da su se nalazili pred posljednjom bitkom.

Psovali su i odbijali napustiti svoju žrtvu, tražeći odobrenje da ostanu u njoj.

Onda su proklinjali nju zbog toga što nije reagirala.

No, ovog puta je sve bilo drugačije od prethodnog dana.

Dodatno vrijeme posta i molitve učinilo je molitvu drugačijom.

Osjetio sam olakšanje i znao sam da su otišli.

Clarita se opustila.

Demonski pogled je nestao iz njenih očiju.

Smiješila se.

Pogledao sam oko sebe i zapazio da novinari plaču; oči liječnika bile su pune suza; tvrdokorni zatvorski čuvari također su plakali.

Tek sam sada mogao vidjeti koliko je užasna bila ta borba.

Zajedno sa bratom Ahlbergom i bratom McAlisterom, počeo sam nježno pjevati:

'Dragocjena Kristova krv - od grijeha čisti me!'

Atmosfera unutar tog zatvora se doimala čistom.

Upitao sam Claritu jesu li zli duhovi otišli i ona mi je na svom jeziku odgovorila: 'Da.'

'Kuda su otišli?'

'Kroz onaj prozor' odgovorila je.

Bili smo spremni za odlazak kad su se odjednom, poput bljeska munje, zli duhovi vratili.

Djevojka je vrisnula i izraz očiju joj se izmjenio.

Rekao sam im: 'Zbog čega ste se vratili? Znate da moratze otići i da se nesmijete vraćati'

Govoreći kroz njena usta odgovorili su mi na engleskom jeziku: Ali, ona je nečista imamo pravo živjeti u njoj.'

Odgovorio sam im odlučnim glasom: 'Marija iz Magdale je bila nečista sa sedmoricom poput vas i Isus je došao u njen život i Njegovom silnom moći ona je postala čista.

Stoga vam sada naređujem da odete. Isus će je očistiti.'

Nisu imali snage da se odupru.

Otišli su i Clarira je ponovo postala normalna.

Objasnio sam joj što se dogodilo i molio sam s njom molitvu za oproštenje grijeha.

Dok smo se spremali za odlazak, ista stvar se ponovila po drugi put.

Neobraćeni novinar nije mogao razumjeti što se dogodilo.

Ponovo sam upitao demone zašto su se vratiti i oni su mi rekli: 'Ona nije zatražila da odemo.

Ona nas želi.

Ti si jedini koji želiš da odemo' Ponovno sam im nardio da odu i ponovno su otišli.

Objasnio sam im zbog čega su se vratili i zahtjevao sam da im naredi da odu i više se navračaju.

To je i učinila.

Onda sam je naučio moliti i primjenjivati Isusovu krv protiv tih zlih duhova.

Bilo je gotovo podne.

Clarita je bila slaba od iskušenja.

Rekao sam zatvorskim vlastima da joj daju neka se odmori i da joj nakon odmora donesu hranu.

Dok sam odlazio rekao sam Clariti kao sam siguran da će se ti zli duhovi vraćati kad ja odem, rekao sam oni će doći.

Tada im ti u mojoj odsutnosti moraš narediti da odu.

Moraš reći: 'Odlazite u Isusovo ime, i oni će poslušati.'

S ovim sam riječim ostavio okupljenu gomilu:

'Zamolili smo novinare da ne pišu o jutarnjim događajima ali su nam rekli kako to ne mogu učiniti. Novine već dva tjedna prate cijelu priču i sada se to mora završiti. Pošto je Metodistička crkva najstarija protestantska denominacija na tim otocima, svi su pretpostavljali da sam metodist.

To je sutradan stajalo i u novinama.

Novinari nisu znali kako opisati ono što su vidjeli, tako da su neke stvari pogrešno naveli.

No, osjećam da najveći dio odgovornosti snosim ja pošto im nisam dao nikakav intervju već sam umjesto toga napustio grad ne bih li kako pobjegao od publiciteta.

Zli duhovi su se doista vratili da napadnu Claritu i nešto vrlo čudno se dogodilo u trenutku kada im je naredila da odu.

Ušla je u smrtnu borbu i pala u komu.

Šake su joj se stisnule.

Doktori su joj silom rastvorili dlanove i na svoje zaprepaštenje vidjeli su kako je u rukama držala pramenove dugačke i grube kose.

Dr. Lara je tu kosu stavio u kuvertu i pohranio je na sigurno mjesto. Ispitavši kosu pod mikroskopom, otkrio je da nije potjecala niti od jednog dijela ljudskog tijela.

Liječnik ne posjeduje nikakav odgovor na pitanje kako je jedno nevidljivo biće - đavao - mogao ostati bez kose vidljivim čupanjem.

Ovaj fenomen je za sada moramo ostaviti ne razjašnjenim.

Stvar je gotova!

To sada može reći svaki vjernik jer je Clarita Villaneuva ... jučer izjavila da je 'stvar' konačno istjerana iz nje.

Clarita je sucu Natividad Almed - Lopezu ispričala sve o svome oslobođenju od napadača dok ju je on kanio osuditi zbog skitnje i prostitucije.

Djevojka je rekla da su je oslobodile molitve američkog službenika dr. Lestera F. Sumralla, koji je posjetio zatvor s namjerom da je oslobodi od đavla.

Od petka 22.05. kada je službenik u ženskoj zatvorskoj kapeli molio za nju stvar se više nikada nije vratila.

Sudac Almeda - Lopez je Claritu poslao u duševnu bolnicu Werfavile na promatranje.

To je institucija za ne uračunljive djevojke.

Dva puta sam je tamo posjetio u društvu dr. Lara.

Silno se radovala našim dolascima.

Jurnula je k nama govoreći kao se plašila da nas više nikada neće vidjeti. Pohitala je da nam donese stolice, te smo nakon toga dugo razgovarali. Uopće nije nalikovala djevojci koju smo poznavali iz zatvora Bilibid - djevojci koja je bila mučena zlim duhovima, iskrivljenih crta lica, djevojci koja je vrištala iz petnih žila.

Ova je bila savršeno normalna filipinska djevojka koja se oporavljala od noćne more opsjednutosti demonima.

Neka neprijatelji Križa kažu što hoće; Krist je pobijedio i ona koja je bila zarobljena sada je slobodna!

Clarita je ubrzo bila oslobođena i smještena u dom jedne kršćanske obitelji želeći se skloniti od znatiželjnih koji su je htjeli vidjeti.

Nakon nekog vremena otišla je na sjever Luzona i smjestila se u jednom od tamošnjih gradića.

Nije lako dati detaljan izvještaj o tako senzacionalnoj priči kao što je ova. Proputovao sam više od stotinu zemalja i više od tisuću gradova, no nigdje nisam čuo nešto tako zapanjujuće kao što je ovo.

Sljedeće činjenice su neosporne: Clarita je bila grižena i davljena od strane nevidljivih neprijatelja.

Nauka i medicina nisu mogle riješiti njen slučaj.

Bila je oslobođena silom jednostavne molitve Kristu.

Slavu i hvalu za ovo čudo iskreno dajemo Bogu i Gospodinu našemu Isusu Kristu.

 

kraj