Howard Pittman - P L A C E B O

 

23.10.2008.

 Howard Pittman

 

Placebo

3. kolovoza 1979. godine Howard Pittman, nakon 35 godina provedenih u službi kao baptistički službenik, umro je na operacijskom stolu tijekom operacije i doživio je kliničku smrt. Nakon što su mu anđeli pokazali drugo i treće nebo, bio je odveden do samog Božjeg prijestolja gdje mu je predana poruka koju treba podijeliti sa svijetom.

 

 Predgovor

 

Websterov rječnik „placebo“ definira kao „lijek propisan više zbog mentalnog olakšanja pacijenta, nego zbog svog učinka na bolest, ili kao nešto što olakšava.“

 

Doktori kažu da lijek ne djeluje ukoliko ljudi znaju da se liječe placebo lijekom. U svome umu ljudi moraju misliti da se liječe pravim lijekom koji ima snagu ili silu da izliječi. Ukoliko pacijent to vjeruje, tretman čini čuda u mnogim slučajevima koji na drugi način ne bi mogli biti liječeni. Placebo tretman ustvari nije ništa po svome sadržaju, ali je stvaran u umu pacijenta. Kako bi ovaj tretman djelovao, doktor pacijenta mora uvjeriti u djelotvornost lijeka.

 

Prijatelju, objavljujem ti da je ovo isti „tretman“ koji danas koristi većina „proklamirajućih“ kršćana. Doktor koji prepisuje ovaj „lijek“ je Sotona osobno. On „pacijentu“ daje u šećer omotanu religiju, površno iskustvo i šapuće mu polu-istine na uho. Onda kaže „pacijentu“ da je to stvarno i da je to sve što on treba. „Pacijent“ kojeg je Sotona zadobio, vjeruje u ovo i ide veselo svojim putem objavljujući svima da je nanovorođen, da je njegovo spasenje stvarno, i da je to iskustvo sve što mu treba. Doktor Sotona će dozvoliti svome „pacijentu“ da nastavi ići u crkvu i dozvoliti će mu da sudjeluje u bilo kojoj službi crkve, u pjevanju, vođenju slavljenja, učenju u nedjeljnoj školi, pa čak i propovijedanju. Dozvoliti će „pacijentu“ da daje bilo kakve izjave u vezi sa njegovom „proklamirajućom“ religijom, čak do toga da daje izjave o Isusovoj sili spasenja. Da, on će „pacijentu“ dozvoliti da čini i govori sve osim jednoga. To jedno što neće dati „pacijentu“ je mogućnost da živi život koji svojim ustima ispovijeda…

 

 Priprema

 

1978. godine iz policijskog odjela grada New Orleans otišao sam u mirovinu i sa obitelji preselio na farmu sa 61 rali zemlje u Mississippi-ju. Oko 7. kolovoza 1979. godine odjednom me je pogodila ozbiljna i katastrofalna bolest. Noć prije te tragedije otišao sam u krevet kao i obično… Ujutro sam se probudio sa laganom mučninom pa sam preskočio doručak. Žena me je pitala zar neću jesti, a ja sam odgovorio da se žurim kako bi stigao na sastanak sa ljudima za koje sam se nadao da će prilozima poduprijeti moju kandidaturu za šerifa. Nisam bio svjestan činjenice da je i Bog za mene dogovorio sastanak taj dan. Da vas podsjetim na to da Biblija govori da je čovjeku jednom zakazano vrijeme smrti, i tako bez upozorenja, došlo je moje zakazano vrijeme. Kao bljesak munje, glavna arterija u mome tijelu je pukla uzrokujući razoran, iznenadan gubitak krvi…U ponoć su me odveli na hitnu i u 6 ujutro moji vitalni znaci su ponovno otkazali. Glavni je liječnik izašao iz sale za hitne slučajeve i rekao mojoj ženi: „To je nešto drugo.“ Odveli su me u operacijsku salu gdje su daljnjih 7 sati radili na meni…

 

[Zbog sažetosti, velik dio Pittmanovog opisa iskustva iz sale za hitne slučajeve nije dan ovdje. Za puni opis pročitajte njegovu knjigu.]

U nekom trenutku toga perioda dok su liječnici radili na meni, došao sam sebi i shvatio da umirem… Znajući da mi samo Bog može vratiti život i da samo On može promijeniti zakazano vrijeme moje smrti, molio sam čudnu molitvu. Bila je to molitva u kojoj sam molio Boga da mi dopusti pojaviti se pred njegovim prijestoljem da molim za produljenje svoga fizičkog života. U bilo kojem drugom vremenu ili mjestu ova bi molitva bila neobična, ali ipak, sve je to Bog unaprijed isplanirao kako bi na kraju poslužilo Njegovoj svrsi. Pomisao da izmolim takvu molitvu ubrizgao je u moj um Duh Sveti…

 

 Veliki obilazak

 

Ono što se dogodilo nakon toga, toliko je nevjerojatno da je nekim ljudima teško u to vjerovati. Možda da kažem na početku da znam razliku između snova, vizija i stvarnog iskustva. Možda da također istaknem da ako ne vjerujete da su Sotona i demoni stvarna, individualna bića, onda sami sebi u Kraljevstvu Božjem činite „medvjeđu uslugu“. Ima smisla tvrdnja da ne možeš razumjeti ili se oduprijeti neprijatelju ako ne vjeruješ da je stvaran.

 

U trenutku kada sam se suprotstavio Sotoni pobjegao je od mene. Anđeli su bili tamo i oni su ponijeli moj duh i tijelo. Ti su anđeli bili prisutni cijelo vrijeme u kojem me je Sotona iskušavao, iako ja to nisam znao jer sam bio još u tijelu. Anđeli mi nisu pokušali pomoći sve dok se ja nisam svojevoljno odupro Sotoni. Jedina pomoć koju sam imao bilo je nadnaravno otkrivenje Duha Svetog da glas koji sam čuo pripada Sotoni, a ne Bogu. Poslušati ili ne taj glas bilo je moj izbor.

 

Kada su anđeli podigli moj duh od tijela, odmah su me ponijeli do Drugog Neba. Nismo morali ostaviti tu bolničku sobu kako bi ušli u Drugo Nebo. Ušli smo tamo u istoj sobi u kojoj je bilo moje tijelo, samo prolazeći kroz dimenzijski zid. To je zid kroz koji ne može proći tijelo, već samo duh.

 

Kako bi ti kao čitatelj razumio što se događalo, moraš razumjeti razdvajanje duha od tijela. Kako bi znali na koji način to funkcionira, moramo znati kako smo mi sami sačinjeni. Biblija kaže da smo mi, ljudska bića, sačinjeni na sliku Božju. Kako bi to razumjeli, moramo znati tko je Bog. Biblija kaže tri nepromjenjive stvari o Bogu: 1. Bog je duh, 2. Bog je nevidljiv, 3. Bog je besmrtan. Ako smo mi stvoreni na njegovu sliku, onda smo i mi duh, nevidljivi i besmrtni. Zbog toga, kada se pogledamo u ogledalo mi ne vidimo stvarnog sebe. Vidimo samo tijelo, našu zemaljsku posudu u kojoj živimo. Kako smo svi stvoreni na sliku Božju, svi bismo bili odrazi u zrcalu jedno drugome bez naših zemaljskih, fizičkih tijela. Zbog toga nam je dana duša kako bi se razdvojili jedno od drugoga i bili jedinstveni.

 

Životinje u ovome svijetu također imaju dušu. Jedina je razlika između njihovih i naših duša u tome da naša duša pripada našem duhu. Njihova duša pripada njihovim tijelima. Kada njihovo tijelo iščezne, njihova duša također iščezne. Kada naše tijelo iščezne, duša ostaje sa duhom. Kada je duh bio dignut iz mojeg tijela, moja je duša pošla s njime. Pretpostavljam da bi najjednostavniji način na koji mogu identificirati dušu bio da kažem da je to nečija osobnost. Cijelo to vrijeme koje sam bio van tijela ostao sam individua, to jest, zadržao sam svoju osobnost. Zadržao sam sve svoje sposobnosti. Ustvari, one su bile još znatno poboljšane.

 

Kako smo prošli kroz taj dimenzijski zid u Drugo Nebo, našao sam se u potpuno drugom svijetu, daleko različitom od bilo čega što sam ikada zamišljao. Taj je svijet bio mjesto zauzeto duhovnim bićima toliko brojnim kao što je zrnaca pijeska na obali morskoj. Ta su bića bili demoni (vragovi), ili pali anđeli, i bilo ih je u tisućama različitih oblika i formi. Čak su se oni koji su bili sličnih oblika i formi razlikovali po najrazličitijim bojama.

 

Mnogi od demona imali su obličja ljudskih bića, dok su mnogi bili slični životinjama koje postoje u našem svijetu. Ostali su bili toliko odvratni da se uopće teško mogu zamisliti. Neki su bili toliko morbidni i gnusni da sam bio na rubu mučnine. Kada sam stigao u drugo nebo, odmah sam znao u kojem smjeru moram krenuti kako bih stigao do trećeg neba gdje se nalazio Bog. Ne znam kako, ali jednostavno sam to znao. Također sam znao da želim li da moja molitva bude uslišana moram se pojaviti pred Bogom Ocem u trećem nebu.

 

Bio sam svjestan da u duhovnom svijetu putujem pod zaštitom Duha Svetog, ali i da su se anđeli koji su me pratili također kretali pod zaštitom Duha Svetog. Možda se može činiti čudnim da je anđelima bila potrebna zaštita, no sjetite se gdje smo bili, u drugome nebu. Drugo nebo je mjesto gdje je trenutno locirano Sotonino prijestolje. Sotona još nije u paklu iako je pakao (? Ognjeno jezero?) njegova konačna sudbina.

 

Svi duhovi u tome svijetu bili su svjesni naše prisutnosti i zaštite Duha Svetog nad nama. Kako bih vam dočarao zašto nam je zaštita bila potrebna, osvrnut ću se na dio Biblije koji govori o Sotoninoj moći u drugome nebu. Deseto poglavlje Danijela govori o tome kako je Bog poslao anđela da Danijelu prenese poruku. Zbog važnosti te poruke, Sotona nije htio da bude isporučena. Kako bi anđeo poslan od Boga iz trećeg neba Danijelu prenio poruku morao je proći kroz drugo nebo. Sotona je poslao jednog od svojih knezova ili arkanđela da zaustave anđela. Anđeo se morao boriti, a kako se sam nije mogao probiti morao je pozvati pojačanje. Bog je poslao jednog od svojih knezova ili arkanđela kako bi pomogao glasniku, a čak je i to potrajalo dvadeset i jedan dan. Nakon što je anđeo isporučio poruku, podsjetio je Daniela će se ponovno morati probijati natrag kroz Drugo nebo.

 

Kako smo se kretali tim svijetom bio sam razočaran kada me pratnja nije povela u smjeru trećeg neba gdje je bio Bog, već je krenula u potpuno suprotnom smjeru. No kako smo se kretali od mjesta do mjesta naučio sam mnogo o demonima.

 

Drugačije sam radio stvari no što ih mi radimo u fizičkome svijetu. Tako na primjer ne komuniciramo ustima i ušima već mislima. Kao da projiciramo riječi preko misaonih valova i primamo odgovor na isti način. Iako sam sam mogao razmišljati bez da projiciram, shvatio sam da mi to baš nije koristilo budući da su mi anđeli mogli čitati misli.

 

Mogao sam čuti razne zvukove u tome svijetu, ali nisam slušao ušima. Slušao sam mislima, no svejedno sam mogao čuti zvukove. Kada smo putovali uglavnom smo se kretali «brzinom misli» kako je to zovem. Kada smo putovali «brzinom misli» nije bilo osjeta kretanja. Anđeo bi rekao kamo idemo i mi bismo bili tamo. No u drugim slučajevima ne bismo putovali na taj način već bih itekako bio svjestan kretanja pri putovanju. Jedan od tih slučajeva bio je povratak u fizički svijet gdje sam vidio demone na djelu. Tu smo se kretali poput lebdenja na oblaku. Pa ipak, imao sam osjet kretanja.

 

Nemojte se zavaravati o demonima jer su vrlo stvarni. Biblija daje više izjava o demonima nego o anđelima. Tako u Luki 10:18 govori da su zli, u Marku 5:8-9 napominje da su mnogobrojni, a u Mateju 10:1 da su nečisti. Matej 12:21-30 navodi da su pod Sotoninim vodstvom, a Matej 8:29 pokazuje da mogu zaposjesti ljude.

 

U demonskom svijetu postoji podjela snage slično kao u zapovjednom lancu sa činovima i redovima unutar vojske. Određeni demoni nose titule knezova koji vladaju nad određenim područjima – teritorijima, mjestima ili grupama koje mogu biti veličine od jedne osobe do čitave nacije. Kada Sotona knezu dodijeli zadatak, knez ima autoritet djelovati u ime Sotone i koristiti sva raspoloživa sredstva kako bi ga i izvršio.

 

Kada smo započeli obilazak Drugog neba, anđeli su započeli pokazujući mi različite tipove demona. Svaki mi je demon bio otkriven u obličju koje je pokazivalo područje za koje je bio zadužen. Uskoro sam otkrio da u demonskome svijetu ne postoji «demon opće prakse» – dobri su samo u jednom području djelovanja za koje su zaduženi.

 

Demoni

 

Kako su mi pojedini tipovi demona bili pokazani, ubrzo sam otkrio društveni red ili položaj među njima. Oni na vrhovnim položajima bili su nalik ljudskim bićima. Kako smo se kretali na niže položaje, vidio sam demone u obličjima polu-životinja i polu-ljudi. Vidio sam demone nalik životinjama koje postoje u našem svijetu. Vidio sam demone koji su bili toliko odvratno morbidni da se uopće teško mogu zamisliti.

 

Na samom vrhu reda bili su ratni demoni, Sotonina «elita». Oni bi se kretali drugim nebom, uvijek putujući u grupama, nikada sami. A kamo god bi pošli, ostali demoni nižeg ranga bi im se sklanjali s puta. Ovi demoni izgledali su poput ljudi, samo što su bili divovi visoki i do dva i pol metra. Bili su grubi i privlačno građeni, poput divovskih sportaša. Svi su bili brončano obojeni. Ovim divovskim, brončanim vojnicima svi ostali demoni bili su podređeni.

 

Drugi po snazi tipovi demona imali su obličje običnih ljudi. Svi demoni koji su zauzimali zajedničko područje djelovanja grupirali su se pod zajedničkom komandom. Vođa te grupe bio je demon pohlepe, a unutar grupe nalazili su se se demoni mržnje, požude, razdora i ostali.

 

Treći po snazi tip i grupa demona bili su u različitim obličjima. Neki su imali ljudsko obličje, dok su drugi bili polu-životinje polu-ljudi. Ostali su ličili životinjama. Ovi su demoni posjedovali vještine poput vračarstva i dugih sličnih područja. Također su među ovom grupom bili i demoni straha, samouništenja kao i oni koji imitiraju duhove preminulih ljudi, te oni koji se fizičkome svijetu manifestiraju kao duhovi.

 

Kada smo sišli prema četvrtoj grupi ili redu, svi demoni na ovome položaju bili su u obličjima koji nisu ljudski. Neki su ličili na poznate životinje, dok su drugi imali nepoznata obličja. U ovoj su grupi bili demoni ubojstva, brutalnosti, sadizma i ostali povezani s pokoljem.

 

Još niže dolje prema kraju zapovjednog lanca svi su demoni imali užasna i morbidna obličja. Neki su bili toliko odvratni da su izazivali mučninu. Ovi demoni toliko su se prezirali da su si međusobno podmetali dok su bili u drugome nebu pa i u ovom fizičkom svijetu, a s ostalim demonima se nisu povezivali osim po liniji dužnosti.

 

Postojala je još jedna grupa demona koju sam imao sposobnost vidjeti, ali se ne sjećam njihovih moći. To saznanje namjerno mi je izbrisano jer mi nije bilo dopušteno znati previše o njima. Ne znam ništa o njihovom rangu i nisam posve siguran glede područja njihovog djelovanja.

 

Djelomično sam upoznat s njihovim moćnim utjecajem na tjelesno. Čini se da je ova tajanstvena grupa demona različita od svih drugih demona i da djeluje samo u posebnim slučajevima i situacijama. Kako sam već spomenuo, priopćavam vam samo dio onoga što mi je ostalo zabilježeno u pamćenju, iako je i to vrlo maglovito.

 

Znam da se radi o vrsti demona s kojom se posebno teško boriti. Čini se da njihova snaga leži u tome što njihovo djelovanje na ljudsko biće ostaje anonimno. U toj grupi je i demon koji se u čovjeku manifestira u formi epilepsije. Nisam siguran da li su demoni ti koji uzrokuju epilepsiju kod ljudi, ali je svakako znaju oponašati.

 

Obilazeći područje Drugog Neba gledao sam demone u pripadajućim grupama i obuzeo me strašan osjećaj. Bio je to jedan preplavljujući, opsesivan i morbidan osjećaj. Taj se osjećaj pojavio nedugo nakon što sam ušao u Drugo Nebo i pitao sam se koji je uzrok tome. Tada sam ujedno spoznao da anđeo može čitati moje misli jer mi je moj anđeo zaštitnik odgovorio: “Taj osjećaj o kojem se pitaš uzrokovan je činjenicom da u ovome svijetu nema ljubavi.” Možete li zamislite sve te demone kako služe gospodaru kojeg ne vole i gospodara koji bez ljubavi vlada nad svim tim bićima. Još je gore zamisliti sva ta bića kako bez ljubavi jednih prema drugima provode čitavu vječnost. To me navelo na razmišljanje kako bi naš fizički svijet, Prvo nebo, izgledalo bez ljubavi. Da nam Bog nije objavio svoju ljubav živjeli bismo u svijetu poput Drugog Neba. Možeš li zamisliti kako bi izgledao tvoj dom ili tvoja zajednica potpuno lišeni ljubavi?

 

Kada sam spoznao potpuni nedostatak ljubavi u tom svijetu demona, zanimalo me što ih zapravo pokreče, koja je njihova motivacija. Što ih tjera da tako revno rade i tako brzo izvršavaju zapovijedi. Premda ne vole jedni druge, svoje zapovijedi izvršavaju takvom brzinom i revnošću na kojoj bi im mogla pozavidjeti svaka zemaljska vojska.

 

Pitam se ima li njihova motivacija ikakve veze sa sudom i kaznom koja ih čeka. Čini se da su od svoje prve pobune u Trećem Nebu dosegli točku postojanja gdje je pobuna nemoguća. Možda je njihova jedina pokretačka snaga i ono što im pričinja zadovoljstvo skrivena u izražavanju mržnje prema tijelu. Iako mi je bilo dozvoljeno gledati kako rade, mnogo toga glede njihova djelovanja nije mi posve jasno. Znao sam da se visoki red demona protivi mojoj prisutnosti, ali nisu mi mogli nauditi jer sam bio pod zaštitom Duha. Jedan od demona čak mi se približio i zlobno me pogledao u oči, ali ja nisam osjetio nikakav strah jer sam znao da se demon neće morati suočiti sa mnom nego s onim koji me i doveo na ovo mjesto – s Duhom Svetim. Demoni srednjega reda su me potpuno ignorirali i ponašali se kao da ne postojim. Činilo mi se da demoni nižega reda pokazuju neki strah prema meni ili prema anđelu koji me pratio, no demoni višeg reda nisu pokazivali strah ni prema meni ni prema anđelima.

 

Moja anđeo pratitelj htio je da vidim demona u njegovom postupku opsjedanja ljudskog bića. U tom trenutka bio sam ispraćen kroz zid koji dijeli dimenziju Drugog Neba od fizičkog svijeta. Vratili smo se u fizički svijet u istu bolnicu u kojoj je ležalo moje tijelo, ali u jednu drugu sobu. Soba je nalikovala na blagovaonicu za zaposlenike bolnice. U njoj se nalazilo dvoje ljudi, mladić i djevojka. Razgovarali su i smijali se. Bilo je očevidno da nisu svjesni naše prisutnosti. Mislili su da su sami, potpuno nesvjesni užasnog bića koje je stajalo između njih. Prema odvratnoj pojavi i formi odmah sam prepoznao da se radi o demonu nižeg reda, reda izopačenih. Ja uopće nisam obraćao pažnju o čemu je ovo dvoje ljudi razgovaralo. Moj fokus je u potpunosti bio na tom demonu. Izgledao je zastrašujuće odvratno. Podsjećao me na bezobličnu, sluzavu, zelenu žabu. Polagano se približio mladićevom licu i odjednom, poput oblaka dima nestao u njegovom licu, kao da je ušao kroz pore u kožu. Kad je demon ušao, anđeli su kazali:”Sada je gotovo”. Anđeo mi je tada krenuo objašnjavati kako je taj demon zaposjeo čovjeka. Kazao je, demon je samog sebe učinio poželjnim i privlačnim za ljude. Istaknuo je da ljudi imaju slobodnu, suverenu volju iznad koje demoni ne mogu ići, isto tako ni anđeli. Bog sam neće povrijediti tu suverenost čovjekove volje. Mi smo načinjeni na sliku Božju pa tako kao i Bog imamo slobodnu volju da izaberemo svoju sudbinu. Ništa više od toga nije mi dozvoljeno da zadržim u svojem pamćenju.

 

Blijedo se sjećam još jednog načina djelovanja od strane demona kada pod određenim okolnostima mogu zaposjesti malu djecu. Izgleda da je to dozvoljeno upravo demonima iz te tajanstvene grupe. No to se događa samo u vrlo neuobičajenim okolnostima, koliko se sjećam. Prema onome što su mi anđeli rekli, preko devedeset posto svih demonskih aktivnosti u ljudima događa se kod ljudi koji su dosegli ili prešli razinu odgovornosti odnosno uračunljivosti.

 

Dok mi je sve to govorio, anđeo je istaknuo kako sva Božja djeca imaju vlast da izgone demone, no ta se snaga temelji na vjeri pojedinog kršćanina. Ta će sila djelovati samo ako osoba bez sumnje zna što čini. Postoje kršćani koji su primili poseban dar za to područje. Postoje oni koji su od Duha Svetog pozvani u službu oslobođenja. Takvi ljudi najčešće prime i dar razlikovanja duhova. Vrlo je važno da kada osoba izgoni demone zna o kojem se točno duhu radi. U rijetkim slučajevima kada demon zaposjedne dijete (što u današnje vrijeme više i nije tako rijetko jer su neprijatelju otvorena vrata), potreban je poseban napor i božanski uvid kako bi došlo do oslobođenja. Jedan takav slučaj zabilježen je u Bibliji u Mateju 17:14-21. Svi kršćani imaju potencijal da izgone demone.

 

Moja pratnja je dalje htjela da vidim demonske aktivnosti u vanjskom svijetu. Tada sam prenesen kroz zidove bolnice ravno na ulicu. Bio sam začuđen gledajući sve te ljudske aktivnosti u fizičkom svijetu. Zaokupljeni svojim dnevnim poslovima potpuno su nesvjesni bića iz duhovnog svijeta koja ih vrebaju. Bio sam potpuno zapanjen i zgrožen dok sam gledao demone raznih formi i oblika kako se kreću među ljudima.

 

Saznao sam da demoni ne mogu djelovati na čovjeka protiv njegove volje, ali da to ne mogu činiti ni anđeli. Svaki nanovo rođeni kršćanin ima svog anđela čuvara. Saznao sam da se anđeli bore za nas, ali samo na području kojim ne upravlja naša vlastita volja. Ta se borba odnosi više na zaštitu naše “slijepe” strane. Oni se ne mogu suprotstaviti demonima koji dolaze kroz našu slobodnu volju. Zapamtite, mi smo načinjeni na sliku Božju pa tako imamo i suverenu volju.

 

Saznao sam da se demoni bore s anđelima, iako to nerado čine. Demoni znaju da nas je lakše i jednostavnije uništiti kroz našu vlastitu volju gdje se anđeli ne smiju uplitati. Zbog toga su demoni razvili ogromne vještine u obmanjivanju. Oni djeluju na naše živote služeći se obmanama i prijevarama kojih mi uopće nismo svjesni.

 

Dano mi je do znanja kako nisu svi demoni u Drugom Nebu. Ima nekih moćnih demona koji se svezani lancima nalaze u paklu. No, Sotona i njegova vojska se trenutno ne nalazi u paklu. Niti tamo žele biti. Nije mi bilo dozvoljeno pogledati na Pakao, ali znam da su ti svezani demoni na neki način prekoračili granice svojeg područja djelovanja.

 

Bog je u svojoj mudrosti Sotoni i njegovim demonima postavio određene granice unutar kojih im je dozvoljeno djelovati. Oni ne smiju priječi granice dopuštenog. Demoni svezani u paklu upravo su to učinili. To je istaknuto na mnogim mjestima u Bibliji, posebno u Judinoj poslanici. Svaki put kada Sotona izlazi izvan tih zadanih granica mora imati dopuštenje od Boga. U slučaju Joba Sotona je dobio dozvolu od Boga, no u slučaju Petra nije imao dopuštenje. Demoni koji djeluju na djecu to čine samo ukoliko imaju posebno dopuštenje. (Ja bih dodao da određeni grijeh ili grijesi otvaraju demonima legalna vrata, tj, daju ima pravo da djeluju). Nisam mogao saznati koje su to okolnosti u kojima Bog daje dopuštenje, ali one svakako postoje. Ipak, dozvolu da djeluju u maloj djeci demoni rijetko dobivaju (no pogledajte uokolo, sotonska vrata za to najčešće otvaraju roditelji). U ove posljednje dane možemo očekivati porast demonskih aktivnosti, ne samo kod odraslih osoba nego i kod djece. Na to nas je Gospodin upozorio u Marku 13:22 govoreći o lažnim prorocima koji će činiti znakove i čudesa ne bi li zaveli ljude. No teško je razumjeti zašto Bog dopušta demonima da djeluju u maloj djeci.

 

Demoni koji se nalaze svezani u lancima prekoračili su dane im ovlasti. Njihova nelegalna djela zabilježena su u Postanku 6:2-5. Jer se nisu pridržavali zabrane stigla ih je trenutačna kazna. No konačna kazna nad demonima biti će izvršena na kraju vremena kako piše u Otkrivenju 20:1-3. Kao što znate, ognjeno jezero namijenjeno je za đavla i njegove demone kao njihova vječna sudbina.

 

U ovo vrijeme moramo paziti na sotonske strelice prijevara i iskušenja. Postoji vremensko ograničenje unutar kojeg demoni imaju pravo djelovati, no taj limit još nije dosegnut. Kao kršćani kojima je Krist dao autoritet mi možemo vezati demone, ali ne za stalno. Mi ih ne možemo otjerati u Pakao, to može učiniti samo Bog. Kršćani mogu izgoniti demone iz izgubljene osobe, no ako se ta osoba ne spasi postoji mogućnost da se demoni vrate. (Pogledaj u Mateja 12:43-45)

 

Demoni su stvarna, individualna, duhovna bića i upravo su oni ti koji manipuliraju čitavim zlom na ovom svijetu. To sam shvatio dok sam prenesen u duhovnu stvarnost prolazio ulicama grada i užasnut gledao kako demoni djeluju u ljudskim bićima. Premda smo i mi duhovna bića, ograničeni smo našim fizičkim tijelima. Veliki duhovni rat koji danas bijesni između čovječjeg duha i duhovnih sila tame predvodi Sotona s namjerom da manipulira i kontrolira naša ljudska tijela. Naš se duh bori uz pomoć vjere i naše slobodne volje dok se Sotona i njegovi pali anđeli bore služeći se prijevarom, lukavstvom i kušnjama. Ne smijete nikako biti u krivu što se tiče tog ratovanja jer Pismo o tome govori jasno i izričito. Ja sam uistinu vidio demone kako se natječu u stjecanju kontrole nad ljudima.

 

Možda vam se čini da ti duhovi nadmoćno vladaju nad čitavim čovječanstvom s obzirom da imaju sposobnost vidjeti i čuti naše misli, sve što govorimo ili činimo, dok s druge strane mi nemamo nikakav uvid u njihove aktivnosti. Teško je boriti se s nevidljivim neprijateljem, no sve dok vjeruješ Gospodinu nemaš se čega bojati. Ponekad i najjači među kršćanima posumnjaju u njihovu egzistenciju i djelovanje, jer im je tako lakše. Međutim, čovjek u toj borbi nije bespomoćan. Načinjen na sliku Božju, čovjek kao i Bog ima suverenu volju koju demoni ne mogu narušiti bez da im pojedinac da dopuštenje. Zbog toga su demoni razvili vještinu zavaravanja. Osnovni princip sastoji se u tome da nešto što je zlo učine privlačnim, poželjnim, lijepim i bezazlenim. Tako čovjek postaje manje oprezan i prihvaća stvar koja ga zapravo dovodi u grijeh.

 

No čovjek u anđelu čuvaru ima moćnog zaštitnika. Anđeo čuvar ne dodjeljuje se svim ljudima nego samo spašenima, onima koji pripadaju Bogu. Upamtite, ni demoni ni anđeli ne mogu narušiti čovjekovu slobodnu volju, zbog toga je djelovanje anđela ograničeno na područje izvan čovjekove slobodne volje. Čovjekovo najjače oružje je Božja Riječ. Govoreći o oružju za duhovno ratovanje, Pavao u Efežanima 6:11-18 ističe Božju riječ kao jedino oružje za napad koje čovjek posjeduje. Premda brojčano daleko nadjačan tim demonima (odnos je tisuću naspram jednog), čovjek je adekvatno opremljen za borbu. Zbog toga što posjeduje suverenu slobodnu volju, anđele čuvare i Božju Riječ čovjek je u borbi za svoju dušu superioran u odnosu na demone.

 

Zato ovo govorim svima – ako ste ozbiljno predani toj borbi i tražite pobjedu, ne bojte se. Vaš vrhovni zapovjednik, učitelj, iscjelitelj i pomoćnik – Duh Sveti – nikada vas neće napustiti ni zaboraviti.

 

Kada su anđeli odlučili da sam vidio dovoljno djelovanja demona u fizičkom svijetu, vratio sam se u Drugo Nebo prošavši kroz zid koji dijeli te dvije dimenzije. Moja pratnja me zatim provela do Trećeg Neba i tada sam napokon bio sretan. Naposljetku, tamo sam želio doći od samog početka. Pa čak i u ovoj fazi moj fizički život bio mi je od najveće važnosti.

 

Odjednom smo se našli na najljepšem mogućem mjestu. S obzirom da sam prethodno govorio o grozotama Drugog Neba možete samo zamisliti koliko sam se iznenadio ljepotom na koju sam naišao ovdje. No Bog mi nije dozvolio zadržati spoznaju o razlogu ljepote tog mjesta. Sjećam se samo da je to za mene bilo najljepše mjesto koje sam ikada vidio. Izgledalo je poput tunela ili neke vrste autoceste. Mjesto je bilo obasjano najsjajnijim svjetlom i u potpunosti okruženo nevidljivim štitom – zaštitom Duha Svetog.

 

Tom cestom ili tunelom hodala su, kako mi se činilo, ljudska bića. Pitao sam svog pratitelja o njima. Rekao mi je da su to sveti na povratku kući. Bili su to odlazeći duhovi umrlih kršćana na putu kući. Svaki je od tih svetih u pratnji imao najmanje jednog anđela čuvara, a neki su sa sobom imali čitavo mnoštvo anđela. Ovdje se nalazio prolaz iz Zemlje u Treće Nebo. Gledao sam svete kako prolaze tim putem.

 

Kada sam i ja zakoračio u tunel anđeo me zaustavio i rekao mi da mi nećemo hodati kroz tunel, nego pored njega. Tako da sam ja putovao paralelno sa svetima, ali s vanjske strane tunela. Pri tome se nismo kretale brzinom misli. Više mi se činilo da lebdimo na oblaku, iako nije bilo nikakvog oblaka.

 

Čitavim putem mogao sam vidjeti svete kako se kreću unutar tunela. Bili su u formi i obliku ljudskih bića, ali nisam mogao prepoznati njihovu rasu, dob i spol. Svi su bili slično odjeveni u odjela koja su se sastojala od dva dijela: košulje i hlača. Boja odijela bila je pastelno plava. Ta je plava boja bila toliko svjetla, gotovo bijela. Shvatio sam da ti sveti još uvijek nisu primili svoja proslavljena tijela.

 

U početku sam bio razočaran što mi nije bili dozvoljeno putovati zajedno sa svetima u tunelu, ali moje razočaranje je nestalo kada sam saznao da svi idemo na isto mjesto. Kako smo putovali dalje, shvatio sam da su demoni ostajali iza nas. Kako smo se približavali Vratima, tako su nam demoni bili sve udaljeniji. Kada smo stigli pred Vrata, demona više nije bilo nigdje na vidiku. Umjesto da mi dopusti ulaz kroz Vrata, anđeo me postavio ispred njih, malo po strani. Anđeo mi je zapovjedio da stojim i promatram kako se svetima daje odobrenje za ulazak u Nebo. Svetima je bilo dozvoljeno da ulaze isključivo jedan po jedan. Razmišljajući kasnije o tome zaključio sam da se na taj način iskazuje čast svakom pojedincu osobno. Naposljetku, svaki je pojedinac donio odluku svojom suverenom voljom.

 

Ja sam se pitao zašto meni nije bilo dozvoljeno ući, s obzirom da je to bio cilj mog puta. Bio sam toliko nestrpljiv u želji da svoj zahtjev izložim Bogu da sam promašio bit stvari. Sam Duh Sveti morao mi je na to ukazati. Promatrao sam pedeset svetih kako ulaze u nebo, ali nisam uzeo u obzir vremenski okvir toga. Istovremeno kada je na Zemlji umrlo ovih pedeset svetih, umrlo je i 1950 drugih ljudi. Dakle. Od 2000 ljudi pedeset ih je ušlo u Nebo. Drugim riječima, 97,5% ljudi nije se spasilo. Je li to pokazatelj današnjeg stanja? Ukoliko jest, 97,5% cjelokupnog današnjeg čovječanstva nije spremno susresti se s Bogom. Tužna stvar, prijatelju moj, je u tome što je taj podatak točni pokazatelj doba Laodicejske Crkve u kojem danas živimo. Mi živimo u vremenima gdje većina onih koji idu u crkvu samo ispovijedaju ustima, ali nemaju srca.

 

Premda sam si rekao kako neću nikoga uvjeravati o stvarima o kojima ovdje govorim, kao dokaz bih želio priložiti Isusovu usporedbu o sijaču iz Mateja 13. Ukoliko pažljivo proučite to poglavlje primijetit ćete kako su tri od četiri osobe odbacile evanđelje koje im se propovijedalo. Žalosno je što većina ljudi koja odbacuje evanđelje toga uopće nije svjesna. Sotona ih uspijeva prevariti i natjerati da povjeruju u njegove laži. Razmišljajući o tim činjenicama shvatio sam koliko gađenje Bog ima prema Laodicejskoj crkvi. Također, sada posve razumijem redak u Mateju 7:22,23 koji govori o mnoštvu koje će na dan suda stajati pred Bogom vapeći:”Gospodine, Gospodine, nismo li prorokovali u Tvoje ime? Nismo li u Tvoje ime izgonili demone? I u Tvoje ime činili čudesa? “A Bog će im odgovoriti: Nikada vas nisam poznavao, odlazite od mene, zlotvori.”

 

Moj pratitelj mi je kazao da stanem s jedne strane Vrata i izložim svoj slučaj. Uvjeravao me kako će Bog čuti i ispuniti moj zahtjev. Dok sam tako stajao ispred Vrata preplavio me osjećaj radosti i zadovoljstva koji se širio Nebom. Mogao sam iskusiti strahovitu Božju silu. U početku sam osjećao strah i neku vrstu krivnje koja je rasla u meni kad god sam pokušavao ostaviti dojam na druge. U svojim očima vidio sam zaposlenog Boga koji ima mnogo važnijih stvari od toga da mu ja dosađujem. Odjednom, taj je osjećaj nestao. I tada sam u sebi pronašao smionost i hrabrost u spoznaji da sam svom Bogu vjerno služio dugi niz godina.

 

Hrabro sam pristupio prijestolju i počeo podsjećati Boga kako sam za Njega živio život u ljubavi, obožavanju i žrtvovanju. Govorio sam mu o svim djelima koja sam učinio za njega da bih ga na kraju podsjetio da sam u velikoj nevolji iz koje me samo On može izbaviti i sačuvati moj fizički život. Bog je cijelo to vrijeme šutio. Nakon što sam završio svoje izlaganje, Bog je progovorio stvarnim, čujnim glasom. Glas koji sam čuo ne može se ni sa čime usporediti. Zvuk Njegovog glasa dopro je do mene prije samih riječi. Dok mi je govorio kakav sam zapravo život ja živio jačina njegove ljutnje bacila me na lice. Rekao mi je kako je moja vjera mrtva, moja djela neprihvatljiva, a moj trud uzaludan. Rekao je kako je odvratnost živjeti takav život nazivajući ga životom koji proslavlja Boga. A svi koji tako čine stavljaju se u opasnost da iskuse Njegov vječni gnjev.

 

Naprosto nisam mogao vjerovati kako je Bog mogao tako sa mnom razgovarati. Ja sam mu godinama služio. Mislio sam da je moj život bio ugodan Bogu. Dok je nabrajao moje pogreške bio sam uvjeren da me zamijenio s nekim drugom osobom. Ponestalo mi je svake snage, nisam se mogao ni pomaknuti, a u sebi sam paničario. Nemoguće da se to što je govorio odnosilo na mene. Sve ove godine ja sam mislio da činim djela za Boga, a sada mi On govori da sam sve radio za sebe. Čak je i moje propovijedanje i svjedočenje o spasiteljskoj milosti Kristovoj imalo svrhu da umiri moju savjest. U stvari, moje vlastite potrebe i želje bile su mi na prvom mjestu. Tek kada su moje potrebe bile zadovoljene, kako bih umirio svoju savjest ja sam činio djela za Boga. Zapravo, ja sam samome sebi postao lažni Bog.

 

Bog u svojoj Riječi jasno govori da je on ljubomoran Bog koji neće podnositi drugih bogova ispred sebe. Kako bi Bog prihvatio naša djela mi moramo djelovati u skladu s njegovom zapovijedi iz Mateja 6:33 koja glasi: “Prije svega, tražite Kraljevstvo Božje i Njegovu pravednost, a sve ostalo će vam se nadodati.” Kad mi je Bog pokazao moje prave motive, biblijski reci iz Mateja 16:24-26 i Luke 14:26-23 postali su mi tako jasni. U Mateju 16 piše: “Tada je Isus rekao svojim učenicima: Ako me tko želi slijediti, treba se odreći samoga sebe, uzeti križ i poći za mnom. Tko god želi spasiti svoj život, izgubit će ga, a tko izgubi svoj život zbog mene, naći će ga.” U Luki 16:26 piše: “Ako tko dođe k meni, a ne voli me više nego što voli oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre pa čak i vlastiti život, taj ne može biti moj učenik. Tko ne nosi svoj križ i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.” U retku 33 istog poglavlja Isus daje izjavu koja stoji kao temeljni kamen za prethodno citirani dio Pisma: “Isto, dakle, svatko od vas tko se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.” Tek sada kada sam ukoren stajao pred Bogom, značenje tog dijela Pisma postalo mi je kristalno jasno. Bog mi je otkrio moje prave motive i tak sam tada shvatio da su moja djela bila mrtva. Zbog Božjeg gnjeva nisam mogao ni stajati ni govoriti. Ležao sam tamo bez imalo snage previjajući se u agoniji. Imao sam sreću što je to bio Božji privremeni gnjev, iako to ja u tom trenutku nisam znao. No, moram naglasiti kako mi ni u jednom trenutku Bog nije rekao da nisam spašen ili da moje ime nije napisano u Knjizi Života. Bog nije ni spomenuo spasenje, samo je govorio o mojim djelima. Govoreći o mojim mrtvim djelima, Bog je rekao kako ima ljudi koji misle da su spašeni, ali u stvari nisu. Ti će ljudi iskusiti Njegov vječni gnjev. Jasno mi je rekao kako će se i druga Njegova djeca na Dan suda naći u ovoj situaciji. Ta izjava razotkrila mi je stvarno značenje u 1 Korinćanima 3:15:” Ako nečiji rad, odnosno ono što je izgradio na temelju izgori, čovjek će pretrpjeti gubitak. Međutim, on će sam biti spašen, ali kao onaj koji se bijegom spašava iz vatre”.

 

Kada sam prvi puta krenuo prema ulazu u Treće Nebo anđeo me zaustavio. U tom trenutku on mi nije rekao da ne smijem ući. Samo mi je rekao da ako uđem, više neću moći izaći van. Zapazite da sam ja odlučio ne ući u Nebo. Ja sam želio natrag svoj tjelesni život. Moj se izbor isključivo temeljio na sebičnim motivima.

 

Ne mogu opisati bol koju sam trpio dok sam na sebe primao Božji gnjev zbog svog takozvanog služenja. Agonija je bila nezamisliva. Grižnja savjesti bila je poput ogromnog utega koji me pritišće dolje. Kao da me pogodila munja, bio sam šokiran. U potpunosti sam ostao bez snage da bilo što kažem ili mislim.

 

Polagano, sve mi je počelo sjedati na svoje mjesto. Sjetite se kako Biblija govori da ne smijemo imati drugih bogova. Ja sam bio uvjeren da je Svevišnji Bog jedini Bog u mom životu. No, ja nisam poslušao dio Pisma koje nam govori kako sve što stane između nas i Gospodina postaje naš ‘Bog’. Shvatio sam da je svaki dan mojeg života bio posvećen meni samom. Moje potrebe bile su na prvom mjestu, a tek onda Božja volja. Ja sam samome sebi postao “Bog”. Naravno da je đavo bio zadovoljan stanjem u kojem sam se nalazio jer nisam bio na korist Bogu i Njegovom Kraljevstvu. Bio sam potpuno ravnodušan prema Božjim stvarima. Nisam se želio mijenjati, a kamoli da svaki dan uzimam Gospodinov križ i umirem sebi. Zbog toga je moj život u Božjim očima bio bezvrijedan.

 

Želim da shvatite zašto vam sve ovo govorim. Mi pokazujemo da smo pravi kršćani tako što preispitujemo motive naših djela i svakog dana činimo ponovno predanje Bogu da mu služimo. Kada prije svega odlučimo služiti Bogu, ta odluka mora biti popraćena djelima.

 

Kada je Bog završio sa mnom, u trenu oka anđeli su me odnijeli natrag kroz Drugo Nebo u bolničku sobu gdje je ležalo moje tijelo. Nakon što sam se nekako sabrao, počeo sam protestirati anđelima:”Ne! Ne! Bog nije odgovorio na moju molbu! Molim vas, vratite me natrag!” I zaista, anđeli su to učinili. Bog je to unaprijed planirao znajući kako mi je potrebno da iskusim njegovu brižnost i ljubav.

 

Vraćajući se natrag u Treće Nebo bio sam izvan sebe pokušavajući smisliti logične razloge u prilog mojoj molbi. Bog mi je već rekao kako je moj život bio promašaj. Dakle, nisam mu mogao ponuditi svoju prošlost kao dokaz da ću mu služiti. Sjetio sam se kralja Ezekije. On je molio i vapio Bogu i Bog mu je produžio život za još petnaest godina. Ezekija i ja smo bili sliči, ‘dobri stari dečki’, kako bi se reklo. I on je u srcu imao dobre namjere, ali je imao problema u njihovom provođenju u svakodnevni život. Tako je bilo i sa mnom. Zaključio sam da je Bog s Ezekijom postupio gledajući na njegovo srce. Odlučio sam da ću se i ja na to pozvati pred Bogom.

 

Tako sam se opet našao pred Bogom. Kako sam se još uvijek živo sjećao Njegovog gnjeva, bojažljivo sam počeo iznositi svoj slučaj. Ovog puta Bog mi je počeo odgovarati milostivim tonom. Prije nego je sve bilo gotovo, Bog mi je s tugom govorio. Započeo sam svoje izlaganje pozivajući se na Ezekiju da bih završio riječima: “Oče, ako ispuniš moju molbu, obećavam da ću biti bolji.”. Gospodin mi je na to odgovorio: ” Howarde, to si već prije obećao.” Bog nije trebao reći ni riječ više. Ovdje su bila sva obećanja koja sam u svom životu dao Bogu. Ni jedno od tih obećanja nije se održalo. Nekako sam ih sve uspio prekršiti. Ostavši bez riječi, pao sam na koljena pred Njim. Sve što sam mogao reći na svoju vlastitu osudu bilo je ‘Amen’. Znao sam da je Bog imao pravo istog trenutka baciti me u pakao. No, umjesto osude, Bog mi je pokazao milost. Ljuske su spale s mojih očiju i odjednom sam bio ispunjen svjetlom. Bog mi se tada pokazao kao moj pravi Otac, a ne kao neki daleki Bog. Po prvi put u svom životu ja sam upoznao Boga kao istinskog Oca i najboljeg prijatelja. Istovremeno, ta je spoznaja u mene donijela veliku bol i tugu. Tuga zbog spoznaje da sam svojim neposluhom mom Ocu nanio bol. Osjetio sam stvarnu, fizičku bol. Kada mi je Bog s tugom počeo govoriti shvatio sam koliko On sam pati. Iako je Bog dozvolio da iskusim bol i patnju, On me nije ostavio samog…

 

U tom sam trenutku shvatio kako moj tjelesni život uopće nije važan. Jedino što sam želio znati je što moj Otac želi. Njegova volja odjednom je došla na prvo mjesto u mom životu. Upravo tada Bog mi je vratio moj tjelesni život. Tek kada sam dosegnuo točku u kojoj mi moj vlastiti život nije ništa značio, Bog mi ga je dao natrag. Bio sam poput izgubljenog sina koji se vratio Ocu. Tek sada Bog mi je dao poruku za ljude na zemlji.

 

Sada bih vam želio ponoviti svih pet točaka Božje poruke današnjem svijetu.

 

1. Za one koji se nazivaju kršćanima, ovo je doba Laodicejske Crkve. Velika većina takozvanih kršćana živi u zabludi. Oni se ‘igraju crkve’, ali to ne žive. Oni tvrde da su kršćani, ali žive poput đavla. Sotona im je prodao ogromnu laž – kako je s njima sve u redu. On im kaže kako je u redu dolaziti na nedjeljnu službe, a između toga živjeti kako žele. Uvjerio ih je da što se tiče njihovog kršćanskog života ne trebaju ništa više, da imaju sve što im je potrebno.

 

2. Sotona je osobni đavo!

 

3. Što se čitavog svijeta tiče, on se nalazi u Noinom drugom danu. Kao što je bilo u vrijeme Noe, tako će biti i u dane dolaska sina čovječjeg. Ljudi nisu ozbiljno shvaćali Noine Riječi. Iako su mogli vidjeti olujne oblake, nisu vjerovali da će pasti kiša. Isto je i danas. Čovječanstvo može vidjeti znakove posljednjih vremena, ali unatoč svemu ne vjeruje da će se išta promijeniti. Ono se ne priprema za neodgodivi Božji dolazak.

 

4.. Svi koji sebe nazivaju kršćanima ovdje na zemlji bi trebali biti Kristovi ambasadori. Ukoliko netko želi istinsko svjedočanstvo i silu u svom životu mora živjeti u vjeri 24 sata dnevno, sedam dana u tjednu. Istinski kršćani žive život u štovanju Boga, bez da o tome samo govore. Štovati Boga samo ustima, bez srca, potpuno je neprihvatljivo.

5.  

"Ja vas, istina, krstim vodom na obraćenje, ali onaj koji za mnom dolazi jači je od mene. Ja nisam dostojan obuće mu nositi. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem. 12 U ruci mu vijača, pročistit će svoje gumno i skupiti žito u svoju žitnicu, a pljevu spaliti ognjem neugasivim."

Bog upravo sada regrutira vojsku koja će još jednom uzdrmati svijet. Koristeći svoje vojnike Bog će činiti velika čudesa koja će uzdrmati hijerarhije takozvanih organiziranih religija u današnjem svijetu. Ti vojnici koje Bog danas regrutira pokazat će Božju silu veću i od one u vrijeme prvog silaska Duha na učenike.

 

“Alfa i Omega, Onaj koji je stvorio čitav svemir suosjećao je s patnjom jednog svog djeteta. O, kolika je to ljubav! Koliko razumijevanje! To nadilazi mogućnost našeg ljudskog shvaćanja. O, koliko je samo jedno malo zemaljsko dijete dragocjeno Velikom Bogu”.

Autor: Howard Pittman

https://www.youtube.com/watch?v=n24_VeD5f88

https://www.youtube.com/watch?v=4mZ9c9GnJig

Randy Kay - PREROŠTVO

 

Randy Kay

 

Preroštvo, ki ga je dobil od Gospoda, po napadu teroristov na Izrael

 

Izpisano od 27:25 do konca video posnetka

 

Zdaj je začetek konca miru, kot ste ga poznali. Zdaj je začetek opustošenja, ki bo začelo sprostitev zbliževanja sovražnikov Izraela in njegovih pravih prijateljev. Tisti, ki so na strani proti Izraelu se bodo soočili z opustošenjem in tisti, ki podpirajo moj ljubljeni narod, bodo blagoslovljeni.

Moja jeza je bila sproščena in poslal sem Svoje angele, da poiščem tiste, ki bodo oskrunili Abrahamove potomce, in moje maščevanje bo hujše v mukah pekla, in prav tako za tiste, ki oskrunijo mojo obljubljeno deželo, ko bodo molili proti njej, proti mojemu ranjenemu narodu.

Svoje angele sem privedel v prestolnico Združenih držav Amerike,  in Jaz Sem pozval svoje potomce Izraela, da priznajo Svojega Mesijo. Moji angeli čakajo na dejanja Združenih Držav Amerike, ki sem jih ustanovil na Svoji Besedi. Njihova prihodnost je odvisna od njihove izpolnitve moje obljube, mojemu duhovnemu ljudstvu.

V mojem Kraljestvu je zdaj čas odločitve. Te vojne se bodo nadaljevale in kmalu se bo zgodilo, kar je prerokoval moj služabnik Sean. Moji otroci ne pričakujte, da vas bom vzel iz tega sveta, saj morate opraviti delo. Vi ste sol v tem pustem svetu, Jaz sem vas izbral za ta čas in ne razočarajte me, kajti velike bodo tvoje nagrade v Nebesih, zaradi tvoje zvestobe meni, zdaj. Ne boj se. Veliko je česar ne veš. Vojna, ki jo vidiš zdaj je veliko večja v kraljestvih, ki jih ne vidiš.

Ne bom dolgo čakal na tiste, ki so pokriti z mojo krvjo, moji angeli te bodo varovali, dokler boš buden. Ne dovoli duhu, da otopi v tebi, ne prezri mojih besed v Tišini svoje duše, v globini svojih sanj, ali vizij, ki vam jih oznanjam. Ne prezrite jih. Kajti tisti, ki živijo v skladu z mojim Duhom, bodo poznali moj glas in se okrepili. Tisti pa, ki zanikajo mojo moč, bodo usahnili v strahu.

Ne bojte se zla na tej zemlji, proti mojemu ljudstvu, ki se kopa v pravičnosti moje krvi in v okviru obljube mojim duhovnikom. Vrnjeno pa bo s prekletstvom tistim, ki preganjajo mojega ljubljenega, tisti, ki so razgaljeni v svojih grehih, se morajo zdaj pokesati in klicati moje ime, ime, Jahveja, Boga, ki je Jaz Sem, ker sem žrtvoval Svojega Sina kot tistega, ki sem ga obljubil Svojemu ljudstvu. In tisti, ki priznajo moje ime, bodo rešeni, tisti pa, ki ga zavrnejo, ne bodo imeli upanja.

Zdaj je čas odločitve, ljubljeni. Narodi bodo odločali o svoji usodi v deželi Kanaan in vsi, ki so bili ustvarjeni po moji podobi, bodo odločali o svoji usodi po njihovem priznanju mene, kot Gospoda in Odrešenika, toda ne samo, da bodo tisti, ki bodo upoštevali moj glas blagoslovljeni in tisti, ki bodo ignorirali moj glas, prekleti, toda tudi če bodo rešeni, in bodo pod vplivom zla, me moje ljudstvo ne bo več ignoriralo.

Naveličal sem se vašega zanemarjanja, zdaj je čas, da se moje ljudstvo zavzame za mojo pravičnost. Držal sem se Svoje zaveze z Izraelom, a zaveza mojega ljudstva z menoj je bila prelomljena.

Ali poznate pomen kesanja? Niso tvoje besede tiste, ki te opravičujejo, ampak tvoje srce. Če se tvoje srce pokesa od zla, boš preživel čas z menoj in me prosil, da preiščem tvoje srce, in me potem poslušaš s svojim Duhom. In takrat, ko boš imel skesano srce, šele takrat, če mi priznaš, bom blagoslovil tiste, ki blagoslavljajo Abrahamovo deželo, preklel pa bom tiste, ki jo preklinjajo.

Pazi, da moja zaveza ne bo prelomljena, in tisti, ki spoštujejo moje zaveze, bodo počaščeni. V svojem Kraljestvu sem potrpežljiv, vendar ne obremenjujte moje potrpežljivosti, kajti kmalu se bo končal vaš dan odločitve. Svet je v sovraštvu proti vam in zato niti stari niti mladi nimajo obljub za jutri, kajti mnogi se mi bodo prikazali v mladosti. Zato se ne bojte priznati me za Svojega Odrešenika, in verjeti v svojem srcu, da sem Jaz vaš Gospodar. Ne boš se soočil s smrtjo, bodi pripravljen moj ljubljeni otrok.

Ne boj se tistega, ki lahko ubije meso, ne pa duha. Ne boj se zla, ker sem zmagal nad zlom. Išči moje obličje in se odvrni od svojih zlih poti, in počivaj v meni, v mojem miru.

Govorim o tebi, da bi bila tvoja tolažba v meni in samo v meni. Nebesa so se ti razodela tako, da bi bil lahko potolažen v teh dneh, celo ozdravljen in za sprostitev moje avtoritete zaradi tega, kar je bilo že spočeto v nebesih, ne da bi bil ujet v spanju. Pripravljam se na pot, da zahtevam Svojega izbranca. Zares, zares se bliža ura in z njo nujnost tvojega poslanstva, ki sem ti ga podelil.  Počasti me s svojimi deli. Podredi se, tvoje srce bodi vedno v miru, kajti tisti, ki govori s tabo je Duh Vsemogočnega Boga.

 

https://www.youtube.com/watch?v=XM42pR-sKSQ

 

Tommy Hicks - VIZIJA O KONCU ČASOV

 

VIZIJA O KONCU ČASOV

 

Tommy Hicks

 

 

Tommy Hicks je bil Ameriški preporoditelj ozdravljenja, ki je zaslovel v argentinskih obuditvah leta 1954. Zagotovil si je srečanje s predsednikom Juanom Peronom, da bi prosil za dovoljenje za organizacijo evangelizacijska vojne odrešitve in ozdravljenja v državi. Po prošnji in prejemu molitve je bil Perón sam ozdravljen od dolgotrajne kožne bolezni. To ga je spodbudilo, da je Tommyju Hicksu omogočil dostop do največjega stadiona v državi, kamor so prihajale prepolne množice in prejemale službo. V dvomesečnem obdobju se je njegovih srečanj udeležilo 3 milijone ljudi, poročali so o 300.000 odločitvah za Kristusa in o mnogoštevilnih ozdravitvah. To je pritegnilo pozornost Fellowship Business Men's Fellowship, ki je postal velik finančni podpornik njegovih oživitvenih srečanj. Leta 1961 je prejel preroško videnje o zadnjih časih, ki je bilo večkrat omenjeno.

Ko se mi je prikazala ta vizija, sem se nenadoma znašel na veliki višini. Gledal sem navzdol na zemljo, ko se je nenadoma prikazal ves svet - vsak narod, vsak rod, vsak jezik je stopil pred moje oči. Z vzhoda in zahoda; s severa in juga; Prepoznal sem države in mesta, v katerih sem bil. Bil sem skoraj v strahu in trepetu, ko sem stal in gledal velik prizor pred seboj. V tistem trenutku, ko se je svet odprl, se je začelo bliskati in grmeti.

Veliki velikan

Ko je strela preletela površje zemlje, so se moje oči spustile navzdol in bil sem obrnjen proti severu. Nenadoma sem zagledal nekaj, kar je bilo videti kot velik velikan. Ko sem strmel in gledal vanj, sem bil nad prizorom skoraj zmeden. Velikan je bil res velikan. Zdelo se je, da njegova stopala segajo do severnega tečaja, njegova glava pa do južnega tečaja. Njegove roke so bile iztegnjene od morja do morja. Sploh nisem mogel razumeti, ali je to gora ali je to velikan. Ko sem opazoval, sem nenadoma zagledal, da je bil velik velikan. Videl sem, da se bori za življenje, celo za preživetje. Njegovo telo je bilo od glave do pet prekrito z ruševinami; in včasih je ta veliki velikan premikal svoje telo in deloval, kot da bi se rad dvignil. Ko je to storil, se je zdelo, da na tisoče majhnih bitij pobegne od njega. Ostudna bitja bi zbežala pred tem velikanom.

Kar naenkrat je ta veliki velikan dvignil eno roko proti nebu, nato pa je dvignil še drugo roko. Ko je to storil, se je zdelo, da so ta bitja, na tisoče njih, pobegnila od tega velikana in odšla v noč. Počasi se je ta veliki velikan začel dvigovati in ko je to storil, so njegova glava in roke šle v oblake. Ko je vstal na noge, se je zdelo, kot da se je očistil ruševin in umazanije, ki so bili na njem, in začel je dvigovati roke v nebesa, kot da bi slavil Gospoda. Ko je dvignil roke, so se dvignile celo do oblakov.

Tekoča svetloba

Nenadoma je vsak oblak postal srebrn, čudovito srebrn. Tako lepih oblakov še nisem videl. Ko sem opazoval ta pojav, je bil tako velik, da sploh nisem mogel razumeti, kaj vse to pomeni. Bil sem tako zelo vznemirjen, ko sem ga gledal. Zavpil sem h Gospodu in rekel: »O, Gospod, kaj to pomeni?« In zdelo se je, kot da sem dejansko v Duhu in lahko čutim Gospodovo navzočnost, čeprav sem spal. Iz teh oblakov so nenadoma prišle velike kaplje tekoče svetlobe, ki so deževale na tega mogočnega velikana. Počasi, počasi se je ta velikan začel topiti - začel se je tako rekoč pogrezati v samo zemljo. Ko se je stopil, se je zdelo, da se je njegova celotna oblika stopila na površju zemlje. Močan dež je začel padati. Tekoče kapljice svetlobe so začele preplavljati samo zemljo. Ko sem opazoval tega velikana, za katerega se je zdelo, da se topi, sem nenadoma videl, da je iz njega začelo izhajati na milijone ljudi po vsem svetu. Ko sem zagledal velikana pred seboj, so ljudje po vsem svetu vstali. Dvigovali so roke in hvalili Gospoda.

V tistem trenutku je prišlo močno grmenje, ki se je zdelo, da grmi iz nebes. Obrnil sem oči proti nebu in nenadoma sem zagledal figuro v belem, vso lesketajočo, vendar sem nekako vedel, da je to Gospod Jezus Kristus. ON je iztegnil svojo roko. Ko je to storil, jo je iztegnil enemu in drugemu in še drugemu, ko je iztegnil svojo roko nad ljudstva in narode sveta – moške in ženske. Ko je pokazal proti njim, se je zdelo, da ta tekoča svetloba teče iz njegove roke v to osebo in nadnje je prišlo mogočno Božje maziljenje.

Ti ljudje so začeli hoditi naprej v imenu Gospoda. Ne vem, kako dolgo sem ga gledal. Zdelo se je, da je šlo v dneve, tedne in mesece. Gledal sem tega Kristusa, ko je še naprej iztegoval svojo roko. Toda prišlo je do tragedije. Bilo je veliko ljudi, da ko je iztegnil svoje roke, so ti zavračale Božje maziljenje in Božji klic. Videl sem moške in ženske, ki sem jih poznal, ljudi, za katere sem čutil, da bodo zagotovo prejeli Božji klic. Ko je iztegnil svojo roko proti temu in proti onemu, sta preprosto sklonila glave in se začela umikati. Vsakemu od tistih, za katere se je zdelo, da so se sklonili in umaknili, se je zdelo, da gredo v temo. Vsepovsod je bilo videti te ljudi, ki jih je pogoltnila črnina.

Maziljenje

Ko sem ga gledal, sem bil zmeden. Ti ljudje, ki jih je mazilil, so pokrili zemljo. Teh ljudi je bilo na sto-tisoče po vsem svetu – v Afriki, Aziji, Rusiji, na Kitajskem, v Ameriki – po vsem svetu. Božje maziljenje je bilo na teh ljudeh, ko so šli naprej v Gospodovem imenu. Videl sem te moške in ženske, ko so šli naprej. Bili so kopalci jarkov, bile so perice, bili so bogati moški, bili so revni moški. Videl sem ljudi, ki so bili zvezani s paralizo in boleznimi ter slepoto in gluhostjo. Ko je Gospod iztegnil svojo roko, da bi jim dal to maziljenje, so ozdraveli, bili so ozdravljeni – in so šli naprej.

Čudeži

To je pravi čudež. To je veličasten čudež tega. Ti ljudje bi iztegnili svoje roke natanko tako, kot je to storil Gospod, Videlo se je, da je v njihovih rokah isti tekoči ogenj. Ko so stegnili svoje roke, so rekli: »Bodi ozdravljen po Jezusovi Besedi.« Ko so ti ljudje nadaljevali s to mogočno službo zadnjih časov, se nisem popolnoma zavedal, kaj je to. Pogledal sem Gospoda in rekel: »Kaj je pomen tega?« Rekel je: »To je tisto, kar bom storil zadnji dan. Obnovil bom vse, kar je hudič uničil. To Moje ljudstvo v končnem času bo šlo naprej in kot mogočna vojska bo preplavilo površje zemlje.«

Znamenja

 Ko sem bil na tej visoki višini, sem lahko videl ves svet. Opazoval sem te ljudi, ko so hodili sem in tja po površju zemlje. Nenadoma sem videl človeka v Afriki in v trenutku je bil prenesen v Božjem Duhu, v Rusijo, na Kitajsko ali v Ameriko ali kam drugam ali obratno. Ti ljudje so šli po vsem svetu. Prešli so skozi ogenj, kugo in lakoto. Niti ogenj niti preganjanje – videti je bilo, da jih nič ne more ustaviti. Jezne množice so prišle do njih z meči in puškami, vendar so tako kot Jezus šle skozi množico in jih niso našli. Toda odšli so v imenu Gospoda. Povsod so iztegovali roke, bolni so ozdravljali, slepim so se odpirale oči. Ni bilo dolge molitve. V tem videnju nisem videl cerkve, in nisem videl ali slišal karkoli o denominacijah.

Ko so korakali naprej kot Kristusova služba v končnem času, so ti ljudje služili množicam po vsem svetu. Zdelo se je, da jih je na deset-tisoče, celo milijone, prišli h Gospodu Jezusu Kristusu, ko so ti ljudje vstali in dali sporočilo o kraljestvu – o prihajajočem Kraljestvu v tej zadnji uri. Bilo je tako veličastno!

Videti je bilo, da so se mnogi njihovemu oznanjevanju uprli. Postali bi jezni. Poskušali so napasti tiste delavce, ki so sporočali, da bo Bog v tej zadnji uri dal svetu demonstracijo, kakršne svet še ni poznal. Ti moški in ženske so bili iz vseh družbenih slojev. Stopnje ne bodo pomenile nič. Videl sem te  delavce, ko so šli čez površje zemlje. Ko se je zdelo, da se bo nekdo spotaknil in padel, je prišel drugi in ga dvignil. Ni bilo velikih »jaz«, ali malih »ti«. Vsaka gora je bila znižana in vsaka dolina je bila povišana in zdelo se je, da imajo eno skupno stvar – božansko ljubezen, ki je izvirala iz teh ljudi, ko so šli skupaj, ko so delali skupaj, ko so živeli skupaj. To je bila tèma njihovega življenja. Nadaljevali so in zdelo se je, da dnevi minevajo, medtem, ko sem stal in opazoval ta prizor. Lahko sem samo jokal - včasih sem se smejal.

Čudeža

Tako čudovito je bilo, ko so ti ljudje hodili po vsej zemlji in izkazovali Božjo moč v tem poslednjem času. Ko sem to opazoval iz samih nebes, so bili časi, ko se je zdelo, da velike poplave te tekoče svetlobe padajo na velike kongregacije. Kongregacije so dvignile roke in videti je bilo, da so slavile Boga ure in celo dneve, ko je Božji duh prišel nadnje. (Asbury, itd). Bog je rekel: »Svojega Duha bom izlil na vse meso.« Točno to je delal Bog. Iz vsakega moškega in ženske, ki sta prejela to moč in Božje maziljenje, so neprenehoma pritekali Božji čudeži.

Nenadoma se je zaslišal še en močan grom, ki se je zdel, kot da je odmeval po vsem svetu. Spet sem zaslišal glas, ki je rekel: »To je zdaj Moje ljudstvo; to je moja ljubljena nevesta.« Ko je glas spregovoril, sem pogledal na zemljo in videl sem jezera in gore. Grobovi so bili odprti in zdelo se je, da ljudje z vsega sveta, svetniki vseh starosti, vstajajo. Ko so vstali iz grobov, so nenadoma vsi ti ljudje prišli iz vseh smeri, z vzhoda in zahoda, s severa in juga, in zdelo se je, kot da ponovno oblikujejo to velikansko telo. Ker se je zdelo, da mrtvi v Kristusu prvi vstajajo, sem to komaj dojel.

Bilo je tako čudovito. Bilo je tako daleč od vsega, kar bi lahko kdaj sanjal ali pomislil. To ogromno telo se je nenadoma spet začelo oblikovati in dobivati ​​obliko, njegova oblika pa je bila v obliki mogočnega velikana, toda tokrat je bila drugačna.

Bila je oblečena v najbolj lepa, čudovita bela oblačila. Njena oblačila so bila brez madežev ali gub, ko se je telo začelo spet oblikovati. In zdelo se je, da se ljudje vseh starosti zbirajo v tem telesu in počasi, počasi, se je začelo oblikovati proti nebu, iz nebes zgoraj, pa je Gospod Jezus prišel – in postal Glava. In slišal sem še en grom, ki je rekel:

»To je Moja ljubljena Nevesta, katero sem čakal. Prišla bo ven, preizkušana z ognjem. To je ona, ki sem jo ljubil od začetka časa.«

Ko sem gledal, so se moje oči nenadoma obrnile proti skrajnemu severu in videl sem – navidezno uničenje - možje in ženske v tesnobi in vpitju ter zgradbe v uničenju.

Potem sem spet slišal četrti glas, ki je rekel: 'Zdaj se izliva moja jeza na obličje zemlje.’ Zdelo se je, da se je s konca sveta Božja jeza izlila in zdelo se je, da se izlivajo velike čaše Božje jeze na površje zemlje. Spominjam se, kot da se je zgodilo trenutek nazaj. Bil sem pretresen in sem se ves tresel, ko sem videl grozen prizor v mestih in po celih narodih, strašno uničenje. Slišal sem jok in stokanje. Slišal sem ljudi jokati. Zdelo se je, da jokajo, ko so šli v jame, ampak jame in gore so bile odprte. Skočili so v vodo, a voda jim ni dopustila, da bi utonili. Ničesar ni bilo, kar bi jim omogočilo skrajšati trpljenje. Hoteli so si vzeti življenje, a si ga niso mogli.

Potem sem spet usmeril oči v Telo, oblečeno v čudovito belo oblačilo. Počasi, počasi se je začelo dvigati iz zemlje. Ko se je to zgodilo, sem se zbudil. Videl sem poslednje čase evangelizacijskega služenja; zadnjo uro.

27. julija ob 2.20 zjutraj sem dobil popolnoma isto razodetje. Isto vizijo, ki je prišla natanko tako kot prva.

 

Bernarda Fernandez - PRIPRAVITE SE NA GOSPODOVO VRNITEV

 

 

Pripravite se na Gospodovo vrnitev!

Bernada Fernandez

Pet dni v nebesih in peklu

Besedilo, ki ga boste prebrali, je prvi del pričevanja sestre Bernarde Fernandez, ki je imela privilegij, da jo je Jezus Kristus popeljal na obisk na oni svet. 

 

PRIČEVANJE MOJEGA PRVEGA POTOVANJA

   

Ker se tisto jutro nisem počutila dobro, me mož ni hotel pustiti samo in oditi v službo. Rekla sem mu, da nisem sama. S tem sem mislila, da je Bog vedno z mano. Ko je odšel, sem čutila, da umiram. Zato sem se odločila, da pokličem nekaj prijateljev in taščo. Tašča mi je odgovorila: »Bernarda, danes te bo Bog blagoslovil, ne boj se.« Isti odgovor je prišel od drugega brata v Kristusu, ki sem ga poklicala, vendar je dodal: »Bernarda vstani iz svoje postelje in slavi Gospoda, vpij k njemu in ga slavi .«

Tako sem kljub pomanjkanju moči klicala h Gospodu z besedami: »Gospod, ti si moja moč, pridi in mi pomagaj«. Poskušala sem vstati, a me je moč zapustila. Mojega glasu ni bilo več slišati, a v duši sem vpila h Gospodu, naj mi pomaga, saj sem čutila, da umiram. 

Nenadoma je mojo sobo osvetlila luč, ki je bila videti kot ogenj. Takoj je moj strah izginil in videla sem angela, ki sta se spuščala in hodila po moji sobi. Slišal sem, kako sta jasno govorila drug z drugim, in nenadoma se je pojavilo čudovito bitje, čudovitejše od angelov. Oblečen je bil v belo z zlatim pasom. Na njegovih prsih je bilo z zlatimi črkami napisano:  »ZVESTI IN RESNIČNI«. Njegov obraz je kazal nežnost in ljubezen. Pred mano je bil Jezus KRISTUS, Kralj kraljev in Gospod gospodov. Slavljeno bodi njegovo ime!

Jezus se mi je približal, se dotaknil moje glave in mi rekel: » Jaz sem Jezus, ki je umrl zate. Poglej ta znamenja na mojih rokah, še vedno so tam zate. Prišel sem dol s svojega prestola slave, da bi govoril s teboj; veliko stvari v svojem življenju moraš popraviti. Si lena in hitre jeze. Poleg tega ne želim da si 25% kristjanka niti 95%,ampak 100%. Če hočeš iti v nebesa moraš biti sveta kot sem Jaz svet. (1 Petrovo pismo 1:16). Prišel sem, da te peljem na pot«.

Vprašala sem ga: »Gospod, ali je to misijonsko potovanje«? Odgovoril je: » Ne «. Nato me je prijel za roke in me dvignil ter govoril z mano s preprostostjo in Ljubeznijo. Pripeljal me je do mojih oken, pogledal je mesto New-York in videla sem žalost na njegovem obrazu. Jokal je in rekel: »Moja beseda se dobro pridiga, vendar ljudje ne poslušajo. Greh tega mesta je dosegel mojega Očeta«.

 

 

Mesto je bilo polno homoseksualcev; med njimi so bili tudi politiki. Gospod mi je rekel: »To je druga Sodoma, vendar sem živ in sodbe Mojega Očeta bodo kmalu padle na to mesto«. Nato sem jokajoč pokleknila pred Gospoda in rekel mi je: »Ne boj se. Ko bo sodba padla na ta svet, moje Cerkve ne bo več na zemlji«. Nato me je spet odpeljal do postelje in me prosil, naj pokličem brata iz moje občine. Povedal mi je ime tega brata. Nato me je prosil, naj mu povem, da bo moj duh odšel iz mojega telesa in da mojega trupla ne smejo prepeljati v bolnišnico ali na kakršno koli pogrebno slovesnost. Namesto tega bi morali povedati mojemu možu, naj zaupa tistemu, ki je vstajenje in življenje (Janez 11:25). 

Gospod mi je spet rekel: »Jaz, ki dajem življenje, bom vzel tvojega duha, ti pa se boš vrnila in povedala ljudem, naj mi popolnoma zaupajo. Kdor vame veruje, ne bo nikoli umrl«. (Janez 11:26). Stegnil je roke in videla sem, da je iz mene prišlo drugo telo. Oblečena sem bila v belo in sijala sem kot Gospod. Rekel mi je: »Poglej! To je telo, ki ga bodo kmalu imeli kristjani, ki so poslušni moji Besedi«.

Spoznala sem, da lahko grem skozi zidove. Gospod, ki me je držal za roko, je rekel: »Poglej«! Ko sem se obrnila, sem videla svoje telo brez duha. Pojasnil mi je, da je moje fizično telo ničvredno, da ni nič drugega kot prah in da bo ob smrti ponovno postalo prah, kot vsako fizično telo. Dodal je, da je bilo novo telo, ki sem ga imela, veličastno, kar je duh, ki ga je dal človeku. 

Mislila sem, da me bo vodil naravnost v nebesa, a ni bilo tako. Spuščali smo se skozi tunel pod zemljo in ko sem se približevala določenemu mestu, sem zaznala neznosen vonj. Rekla sem: »Gospod, nočem iti v tisti kraj«. Toda vstopili smo; tisti kraj je bil temen in ga ni vredno živeti. Slišala sem ljudi, kako so trpeli, jokali in kričali. Ko smo prišli do konca predora, smo se usedli na skalo in Gospod mi je rekel: »Poglej«! Videla sem ljudi, kako zelo trpijo. V peklu ljudje preživijo svoj čas v joku in nikomur od njih ni mar za druge.

Dragi bratje in sestre, tu sem spoznala, da je PEKEL RESNIČEN. Jokala sem in jokala, in ko sem pogledal Gospoda, mi je rekel: »Zapomni si to, kar si videla, in tega ne pozabi«.

Gledala sem v pekel in ljudje so kričali: »Joj! Joj! To je za vedno! To je za vedno! Bolečina in sovraštvo za vedno in za vekomaj«.

Obrnila sem se proti Gospodu in ga vprašal: »Ali je v tem peklu kdo iz moje družine«? Odgovoril mi je: »Ne bom ti dovolil, da vidiš člana svoje družine«. Ponovno sem ga vprašal: »Gospod, ali je tukaj kdo, ki ga poznam«? »Da«, je rekel Gospod in dovolil ti bom, da ga vidiš. Nenadoma sem zagledala mladeniča, ki je prihajal iz globin pekla: bil je Aleksander.

Tega mladeniča sem spoznala na evangelizacijskem srečanju, ki sva se ga z možem udeležila v Dominikanski republiki. Med tem evangelizacijskim srečanjem sem slišala glas, ki mi je rekel: »Vstani, pojdi in srečala boš Aleksandra, ki bo šel mimo. Reci mu, naj ne zavrne tega sporočila, saj mu dajem zadnjo priložnost«. Ta glas je bil Gospodov glas, čeprav ga nisem videla. Aleksandru sem povedala, kar mi je rekel Gospod. Takole je odgovoril: »Vi kristjani ste vsi bedaki. Zavajate ljudi, ko jim govorite, da Jezus Kristus prihaja. Jaz, Aleksander, ne verjamem, da je to resnica«. Rekla sem mu: »Aleksander, Bog daje življenje in ga vzame, kadar hoče. Aleksander, kmalu boš umrl«. Odgovoril je: »Premlad sem, da bi umrl. Pred sabo imam še veliko čudovitih let praznikov na tej zemlji«.

Ta priložnost je bila za Aleksandra res zadnja priložnost. Dragi bralec, kaj veš o sebi?

Tri tedne kasneje je Alexander umrl, medtem, ko je bil pijan. Njegov cilj je bil ta kraj muke, kjer sem ga videla (Pekel). Sveto pismo jasno pravi, da pijanci ne bo podedoval božjega Kraljestva. (Galačanom 5:21).

Ko sem gledal te ljudi v peklu, sem videla, kako sta Aleksandra napadla dva velika črva. Kričal je: »Joj! Joj! Joj!« Bil je mučen. Prepoznal me je in mi rekel: »Zanemaril sem svojo zadnjo priložnost. Danes sem tukaj in trpim. Prosim, ko se vrneš na zemljo, pojdi v mojo hišo in povej moji družini, naj verjamejo v Jezusa Kristusa in naj ubogajo njegovo besedo, tako da ne bi  prišli v ta kraj muk.«

Nato mi je Gospod pokazal na tisoče ljudi, ki so trpeli v peklu, in mi rekel: »Vidiš, nekateri od teh ljudi so Me poznali, ko so bili na zemlji. Še vedno je veliko ljudi na zemlji, ki hodijo po ulici ne da bi vedeli, kam gredo. Vedi, da je pot v nebesa zelo ozka in še ožja bo. Na zemlji boš imela stiske, da se boš prečistila kot zlato, a ne boj se, saj sem pred teboj kot mogočni bojevnik«.

Vprašala sem ga: »ALI OBSTAJAJO KRISTJANI V TEM PEKLU«? Odgovoril je: »Da, ali veš zakaj? Verjeli so Vame, vendar niso hodili po poti moje Besede. Veliko je kristjanov, ki se dobro obnašajo le, ko so v Božji hiši, pred svojimi pastorji in svojo družino. Vendar se močno sprenevedajo. Oči mojega Očeta vidijo vse in On razume vsako besedo, kjer koli ste. Povejte mojemu ljudstvu, da je čas, da živijo sveto  življenje pred mojim Očetom, pred hudičem in pred svetom. Naj hudič nima pravice obtoževati mojega ljudstva; in naj svet ne kaže s prstom na moje ljudstvo. Skrajni čas je, da začnete iskati svetost in posvečenje«. ( 1 Petrovo 1 :14-16 )

Potem smo šli nekam, kjer je bilo ognjeno jezero. Ko smo se približevali jezeru, sem zaznala zelo slab vonj in Gospod mi je rekel: »Kar vidiš tam, je ognjeno jezero, ki je že pripravljeno za hudiča, lažnega preroka in antikrista. Tega mesta nisem pripravil za ljudi, toda vsi tisti, ki ne verjamejo vame kot v svojega Odrešenika, in tisti, ki ne živijo po moji Besedi, bodo šli tja«. ( Razodetje 20:14).

 

V tistem trenutku sem videla Jezusa jokati in znova mi je rekel: »Več bo izgubljenih kot tistih, ki gredo v nebesa«. Nato mi je Jezus pokazal število ljudi, ki so umrli v času ene minute in mi rekel: »Poglej, koliko jih je izgubljenih! Moja Cerkev spi kljub dejstvu, da je prejela mojo moč; ima mojo Besedo in Svetega Duha, vendar Ona spi. Na zemlji so ljudje, ki pridigajo, da pekel ne obstaja. Pojdi in jim povej, da je ta kraj resničen«.

Bila sem zelo daleč od tega kraja, vendar sem čutila vročino. Zapustili smo Had in odšli v nebesa. Nadaljevali smo in odšli v druga nebesa. V tistem nebu mi je Gospod pokazal sonce in zvezde in rekel: »Poglej te zvezde, vsako izmed njih kličem po njenem imenu. Ali vidiš to sonce? Z mojo močjo sije tako na pravične kot na hudobne. Toda prišel bo dan, ko sonce ne bo več sijalo, vse bo tema«.

Šli smo še dlje in prišli do nebes, kjer živi Bog. (Tretja nebesa). Tam so bile lepe hiše. Stene teh hiš so bile zelo visoke, iz čistega zlata in dragih kamnov. Bilo je dvanajst vrat iz biserov, z dvanajstimi angeli pri vratih. Mislila sem, da ne morem vstopiti, toda Gospod me je pogledal in rekel: »Ali želiš vstopiti«?  »O, ​​ja, Gospod! Res si želim vstopiti«.  »Potem vstopi, kajti Jaz sem Vrata«. ( Janez 10:9).

V tistem trenutku sem vstopila skozi dragocena vrata in zagledal vrt s čudovitimi rožami. »Hočeš iti na vrt? Potem pojdi noter. To sem pripravil zate in za svoje ljudi«. 

Ko sem vstopila, sem začela nabirati rože in sestavila nekaj šopkov. Tekala sem po vrtu kot majhna punčka. Rože, ki sem jih nabrala, so imele veliko barv in zelo prijeten vonj. Po tem je Gospod nekoga poklical. Bil je angel, močan in tako lep, da ga ne bi mogla opisati. Gospod mi je rekel: »Ali ga vidiš, on je nadangel Mihael, on je tisti, ki vodi mojo vojsko. Poglej še enkrat«! Videla sem mogočno vojsko na konjih in Gospod mi je rekel: »To ni človeška vojska, ampak vojska mojega očeta. Ta vojska je na razpolago kristjanom, ki so ZARES ponovno rojeni; ne boj se, saj je močnejša od tiste, ki je na svetu«.

Nato mi je pokazal drugega angela. »Ta je glasnik kristjanov, ki spoštujejo mojo Besedo«. Bila sem vesela, ko sem to slišala. Jezus mi je rekel: »Bodi pozorna! Jaz sem Abrahamov Bog, Mojzesov Bog, Elijev Bog, tisti, ki je povzročil, da je padel ogenj z neba; nisem se spremenil. Pokazal ti bom stanje, v katerem moji ljudje živijo v teh zadnjih dneh, ki so jim še ostali«. Gospod mi je rekel: »Bodi zelo pozorna glede stvari, ki ti jih bom pokazal«. 

Videla sem kristjane, ki so bili šibki in utrujeni. Gospod me je vprašal: »Ali verjameš, da lahko odnesem to Cerkev v njenem sedanjem stanju«? Nato mi je rekel: »Kristjani, ki jih bom vzel s seboj, bodo veličastni, zmagoviti, brezmadežni, neoporečni. Med mojim ljudstvom so laži, pomanjkanje ljubezni, moje ljudstvo je razdeljeno. Pokazal sem vam stanje kristjanov v teh zadnjih dneh; Zdaj vam bom pokazal, kako je živela prva Cerkev. 

Ti bratje in sestre so bili polni Božje slave. Stalno so se postili in molili; brez strahu so oznanjali mojo Besedo. Medtem ko sedanji kristjani mislijo, da sem se jaz spremenil, mislijo tudi, da se je spremenil Sveti Duh. Velika napaka današnjih kristjanov je dejstvo, da živijo rutinsko življenje, ki ga načrtuje človek. Zato so pozabili, da obstajajo sporočila od Svetega Duha in od zgoraj. Povejte mojim služabnikom, pastorjem, da je prišel čas, da opustijo programe ter rutine. Če to storijo, boste videli Božjo moč v svoji sredini, Svetega Duha, ki se je pokazal v prvi Cerkvi. Delal bo znamenja in čudeže v velikem številu, da bodo celo mrtvi vstali. Sveti Duh je še vedno isti, vi ste tisti, ki ste se spremenili«.

Kristjani, skrajni čas je, da se vrnete v življenje prve Cerkve.

Nato sem zapustila ta čudoviti vrt in odšla na čudovito zlato ulico in Gospod mi je rekel: »Dotakni se! Da, to je čisto zlato. Pojdi in povej mojim otrokom, da bodo ZELO KMALU hodili po teh zlatih ulicah z roko tistega, ki daje življenje«. (Razodetje 21:10-15).   

Oh! Kako lepo je hoditi po teh zlatih ulicah! Po tem sem videla čudovit prestol, obdan z angeli, nadangeli in serafi. Nenehno so hvalili Boga, tistega, ki je bil na prestolu, in govorili: »Svet, svet, svet je Gospod Bog vsemogočni; nebo in zemlja sta polna njegove slave. Amen«! »Prišel je čas, da dvignete svete roke k meni in me hvalite«.

Hkrati sem videla reko vode življenja, ki teče s prestola. Videla sem tudi drevo življenja in na drugem koncu sem videla mavrico in kristalno reko. Potem sem vprašala Gospoda: »Kdo je na prestolu?« Odgovoril je: »To je moj Oče, Gospod nad vojskami«. Rekla sem mu: »Ali lahko vidim Očeta«? »Ne, ni še čas«.

Čeprav nisem videla Očeta, je bil Tisti, ki je bil na prestolu, Mogočen. Videla sem grome in bliske, ki so prihajali s prestola, in slišala sem hvalnice. Jezus mi je rekel: »Ali slišiš te hvalnice? To so hvalnice tistih, ki so odrešeni«. Videla sem sedem angelov, vsak izmed njih je držal zlato skledo; in sedem drugih (angelov), vsak je imel trobento. 

»Gospod, kdo so ti angeli«? Gospod je odgovoril: »Sedem čaš, ki jih držijo angeli, je napolnjenih z Božjo jezo. Kmalu se bodo izlile in ko bodo zatrobile trobente, bo moja Cerkev (tisti kristjani, ki živijo po volji mojega Očeta) vzeta. Med veliko stisko jih ne bo več na zemlji. Preden se pojavi Antikrist, ta mož greha, bo moja Cerkev slišala glas zadnje trobente in me bodo srečali v zraku«.  (1 Tesaloničanom 4:16).

Bila sem tam, dragi prijatelj, pred velikim prestolom in nisem imela pojma o času. Trenutek kasneje mi je Jezus pokazal, kako bo njegova Cerkev (pravi verniki) vzeta! V tej viziji sem videla na tisoče ljudi, ki izginjajo. To se je zgodilo po vsem svetu. Televizija in radio sta objavila novico o izginotju. Novice so objavili tudi časopisih z (velikimi naslovi v rdeči barvi). Gospod mi je rekel: »Kmalu se bo zgodila ta novica. Da sodbe Mojega Očeta še niso prišle na zemljo, je to zaradi zvestih kristjanov, tistih, ki me resnično ljubijo«.

Po tem sem videla pojavitev moža greha. Prebivalcem zemlje je rekel: »Prinašam vam mir in varnost«, in ljudje bodo takoj pozabili na dogodek, ki se je pravkar zgodil. Jezus mi je rekel: »Pozorno poglej«! V viziji sem videla sedem angelov s sedmimi čašami. Dragi prijatelj, kar se je dogajalo, je bilo težko opisati. Videla sem angele, kako izlivajo sedem čaš Božje jeze na zemljo. Zaslišale so se trobente. Bog je izlival svoje sodbe na prebivalce zemlje in cele države so izginile. 

Gospod mi je rekel: »Poglej! Vsi ti ljudje so bili del moje Cerkve, nekateri celo pastorji«. Ker tega nisem popolnoma razumela, sem vprašala Gospoda: »Kako to, da je Tvoje ljudstvo v veliki stiski ostalo v tako velikem številu? Kako to, da so med njimi tudi pastirji, tisti, ki so oznanjali Tvojo besedo«?

Jezus je odgovoril: »Da, oznanjali so mojo Besedo, vendar niso živeli v skladu z mojo Besedo«. Nato mi je Gospod dovolil videti še eno množico pastorjev in mi rekel: »Tisti pastorji niso pridigali moje Besede, kot je zapisana. Menili so, da moja Beseda ni primerna njihovemu času in so jo prilagodili. Preveč so bili naklonjeni tistim, ki so dajali veliko desetino, saj jih je bolj zanimala materialna plat. 

Pojdi in povej mojim služabnikom, da sem jaz tisti, ki jih je poklical, in da srebro in zlato pripadata meni in ju dajem glede na svojo veličino in slavo. Reci jim, naj oznanjajo mojo Besedo, kakor je zapisana. Veliko je tistih, ki mojo Besedo razlagajo drugače. Moja Beseda je moja Beseda in nihče je ne more spremeniti. Pridigati jo je treba tako, kot je zapisana. Med mojim ljudstvom jih je veliko, ki izkrivljajo mojo Besedo zaradi svojega dobička«.

Po tem smo vstopili v dvorano v tistem novem Jeruzalemu in Gospod mi je rekel:  »Kar vidiš, je Raj«. V raju sem videla apostole in sem vprašala Gospoda: »Gospod, kje je Abraham«? Pričakovala sem, da bom videl starca, toda nenadoma sem zagledal, kako se nam približuje mladenič, star približno 25 let, in Jezus mi je rekel: »To je Abraham, oče vere«.

Gospod je poklical zelo lepo ženo z neizrekljivo lepoto, kakor vse tiste, ki sem jih tam videla, in mi rekel: »To je Marija! Pojdi in vsem povej, da Marija ni nebeška kraljica. Nebeški kralj sem Jaz, Kralj kraljev in Gospod gospodov; tisti, ki pravi: »JAZ SEM POT, RESNICA IN ŽIVLJENJE«. ( Janez 14:6-7). »Pojdi in povej temu ČLOVEŠTVU Z ZVEZANIMI OČI, da vic ni, kajti če bi bile, bi ti jih pokazal. Namesto tega je pekel, ognjeno jezero, dragoceni Novi Jeruzalem in raj, ki sem ti ga pokazal. Toda povej jim, da vic ni; povejte jim, da je TO LAŽ OD HUDIČA.

Nato me je Gospod pripeljal do skladišča kron. »To so krone življenja«. Gospod me je vprašal: »Kaj vidiš«? Videla sem svojo lokalno cerkev, vernike te skupnosti, kako pojejo in pridigajo, nato pa sem vprašala Jezusa: »Zakaj imena vernikov moje skupnosti niso zapisana v knjigi življenja«? In rekel mi je: »Zaradi njihovega greha na zemlji«. Po vsem tem mi je Gospod dovolil, da se vrnem nazaj na zemljo.

 

ZDAJ BOM GOVORILA O SVOJEM DRUGEM POTOVANJU

 

 Nekega dne smo bili na molitvenem srečanju, in bilo nas je dvajset. Kot običajno smo začeli s hvaljenjem in čaščenjem Gospoda.

Nenadoma smo začutili Božjo navzočnost. Bilo je tako močno, kot bi bili na binkošti. Spomnim se, da je moževa mama, ki je že precej v letih in zelo predana Gospodovemu delu, prišla k meni in mi rekla: »Bernarda, naj bo tiho med hvalnicami, saj delamo veliko hrupa«. Imela je prav, saj je bilo hvaljenje kot zvok slapa. Ko sem hotela prositi svoje brate, naj utišajo hrup, sem slišal Gospoda, ki mi je rekel: »Ničesar ne reci! Na svetu, ko ljudje povzročajo hrup, to nikogar ne zanima, zakaj bi potem nehal hvaliti«? Nato smo nadaljevali s hvaljenjem in čaščenjem Gospoda in čutila sem, da se bo zgodilo nekaj velikega. Nenadoma sem se spomnila, kaj mi je Gospod rekel na mojem prvem potovanju.

Kar naenkrat sem zagledala močno svetlobo, ki je preplavila moj dom. Tudi moji bratje so videli luč in vsi so pokleknili pred tem Resničnim in Zvestim Bogom. Nisem vedela, kaj naj naredim, in sem samo stala. Ta svetloba je postala svetlejša in je dobila človeško obliko. Pred seboj sem zagledala Gospoda Jezusa Kristusa, katerega pogled je bil lep in poln ljubezni. Na zemlji še nisem videla take lepote na človekovem obrazu. Približal se je vsakemu od mojih bratov. Ko sem hotela bratom povedati, da je Gospod prišel zame, sem začela govoriti v jezikih. (1 Korinčanom 14:39-40).

Gospod se mi je približal. Že ob Njegovem pogledu name je moj duh zapustil moje telo. Bila sem v zraku in videla sem, kaj se dogaja v moji hiši. Videla sem ljudi, ki so zvonili na mojih vratih, in ko se je mož odpravil vrata odpreti, sta bila na vratih dva policista. Rekli so mojemu možu: »Slišali smo, da je tukaj umrla gospa, zato smo prišli«. Moj mož jim je rekel: »Ne, tukaj se dobivamo, da častimo in slavimo Gospoda«. Policisti mu niso verjeli, a vstopiti niso mogli. Rekli so: »V redu, nadaljujte, vendar ne delajte veliko hrupa«. Bila sem v zraku, ko sem vse to videla.

Jezus me je prijel za roko in odšla sva proti Dominikanski republiki. Ko smo prispeli v mesto, mi je Gospod rekel: »Obstajata dva velika greha, ki ju ta dežela dela pred mojim Očetom, čarovništvo in malikovanje«. Videla sem ljudi te dežele, ki tečejo za čarovniki in fetiši. . . . .

Potem me je Gospod pripeljal v Venezuelo in Mehiko. V Venezueli sem bila v zraku z Jezusom, vendar sem videla ljudi, ki so se obračali k magiji, fetišem in čarovništvu. V Mehiki sem videla ljudi, ki so se srečevali z demoni in jih častili. Gospod mi je rekel:

»Grozota tega greha je dosegla mojega Očeta. Prvo znamenje, ki ga dajem kot opozorilo, je, da bo v Mehiki potres, če se prebivalci države ne bodo pokesali in se vrnili k Meni«. Ko sem se vrnila na zemljo, sem šla v Mehiko in predala to sporočilo ljudem. Ljudje niso poslušali in pred kratkim je bil v Mehiki grozen potres.

 

 

Ko sva bila še v zraku, mi je Gospod povedal, da so roke njegovega Očeta iztegnjene nad prebivalce zemlje. Videla sem morje z velikanskimi valovi, podobnimi pošasti. Videla sem tudi orkan, ki se dogaja na zemlji. Vprašala sem Gospoda: »Gospod, kaj bo s kristjani, ko se bo vse to zgodilo«?

Odgovoril je: »Pojdi in jim povej, da se tistim, ki so mi zvesti, ne bo ukrivil niti las«. Potem me je Gospod pripeljal na drugo mesto, in videla sem mesta, kjer je bila zemlja razklana. Gospod mi je rekel: »Mnoge države bodo kmalu izbrisane«. (Potres v Turčiji in Siriji?)

Potem smo zapustili ta kraj in odšli na drug kraj, kjer so se gibale vode. Šli smo ob teh vodah skozi tunel in dosegli globino zemlje. Videla sem velika vrata. Niso bila enaka tistim, ki sem jih videla med prvim potovanjem. Na teh vratih so bile velike verige. Gospod je šel proti vratom in ko je odstranil verige, me je spustil skozi tunel.

Dragi bratje in sestre, videla sem na tisoče ljudi, s sklonjeno glavo, v raztrganih oblačilih. Bili so priklenjeni z velikimi verigami, katerih hrup je lahko povzročil gluhoto. Potem sem rekla: »Gospod, kaj to pomeni«?

Odgovoril je: »Vsi ti moški in ženske so na poti v pekel«. Med tistimi, ki so bili na poti v pekel, sem videla moževega starejšega brata Adolfa. Bil je težaven človek, poročil se je in ločil, kadar je hotel, in preklinjal je Boga. Potem sem začela prositi Gospoda naj mi dovoli, da se vrnem na zemljo in opozorim Adolfa, da je na poti v pekel, vendar mi Gospod ni odgovoril.

Spet sem videla Adolfa in njegovo ženo, kako hodita skozi tunel. Bila sta na robu pekla. Prosila sem Gospoda, da me vrne nazaj na zemljo, da ljudem povem, kar sem videla. Gospod je dvignil roke in rekel: »Pojdi in jim povej, da je čas skoraj mimo«.

Ponovno je rekel: »Tisoče in tisoče ljudi bo odšlo v pekel.  Adolfovega časa je konec, umrl bo«.

Ko sem prišla na zemljo, moj svak Adolf ni želel spremeniti svojega načina življenja. Nekega dne je hitro prišel domov iz službe in rekel ženi: »Ne morem več delati, nekaj mi govori, da bom umrl«. Njegova žena je odgovorila: »To govoriš zato, ker si kot po navadi pijan«. Oba sta šla spat. Nekaj ​​minut kasneje je žena imela vizijo. V svoji viziji je videla svojega moža in njo v tunelu, oblečena v raztrgana oblačila, in bila na poti v pekel. Slišala je Gospoda, ki ji je rekel: »Vajin čas je potekel.«

Ko sem bila še v zraku, mi je Gospod rekel: »Veš, zakaj sem te pripeljal sem že drugič? Da bi ti pokazal, da je bilo med tvojim prvim obiskom manj izgubljenih kot tokrat«.

Nenadoma sva z Jezusom zapustila tisti kraj v prvih nebesih in odšla v druga nebesa. Ko smo dosegli tretja nebesa, sem videla angele, ki so se premikali iz ene strani na drugo. Potem sem vprašal Gospoda: »Zakaj so ti angeli v gibanju«?

Jezus je odgovoril: »Res je, da se moji angeli tukaj gibljejo, vendar ti bom pokazal, kako se giblje tudi zemlja. Bodi previdna, ker je veliko demonov, ki so napadli zemljo. Hudič je besen na kristjane, ker ima le malo časa«.

Gospod mi je dovolil videti te demone v strašni jezi in mi je rekel: »Ti demoni, ki jih vidiš, so demoni prešuštva. Napadli bodo na tisoče mojih služabnikov in mnogi bodo padli v ta greh. Ali veš, zakaj hudiču uspe, zaradi česar moji služabniki padejo? To je zato, ker mi moji služabniki ne dajo vse slave. Ukradejo mojo slavo in postanejo ponosni. Poleg tega njihove žene živijo v velikem duhovnem neredu. Svojih domov niso zgradile z modrostjo«. (1 Timotej 2:11-14).

Videla sem na tisoče angelov, ki jih nisem mogla prešteti, in veliko jih je bilo pripravljenih na boj. Nato mi je Jezus rekel: »Zdaj pošiljam te tisoče angelov na zemljo, da zaščitijo moje ljudstvo. V teh zadnjih dneh bom podvojil zaščito, ki bo dvojna. Tudi Satan bo podvojil svoje napade, vendar tega ne smete pozabiti, vaš Bog je velik in mogočen. Če si navezan Nanj, se ti ne bo zgodilo nič hudega«.

Gospod me je nato pripeljal na drugo mesto. Tam sem zagledala ogromno mizo, obkroženo z zlatimi stoli. Na vsakem stolu je bilo napisano ime, položena pa je bila tudi obleka iz finega platna. Pred vsakim stolom, na mizi sem videla krone. Potem sem opazila, da je tam stol, ki je bil večji od drugih. Pred tem stolom je bila ogromna zlata čaša. Jezus mi je rekel, naj grem pogledat, kaj je v čaši. Bila je polna vina, pripravljena za postrežbo. Jezus mi je rekel: »Ali veš, zakaj je vino pripravljeno za postrežbo? Pojdi in povej mojim ljudem, da sem pred vrati, kmalu pridem«.

Gospod mi je dal obleko iz finega platna in krono. Nosila sem obleko in krono, nato pa me je Gospod pripeljal na drugo mesto, kjer sem videla stvari kot v ogledalu. Rekel mi je: »Na tvoji obleki ni niti madeža niti gube, kajne? Nihče ne bo vstopil skozi ta vrata ali se umestil za to mizo, razen če je tako oblečen. Nekateri med mojim ljudstvom na zemlji so umazali svoja oblačila. Drugi imajo zmečkana oblačila, tretji pa so svoja odložili in pozabili. Povej mojemu ljudstvu, da je čas, da operejo svoja oblačila, jih zlikajo in vzamejo nazaj. Kristjani bi morali prositi Svetega Duha, naj jim pomaga ohranjati svoja oblačila v dobrem stanju, ker bo Kralj kmalu praznoval poročno večerjo v kraljestvu svojega Očeta .

Prihajam iz ločene družine in odraščala sem z očetom. Moja mama je bila zelo verna ženska. Oče pa ni verjel v nič. Imam sestro, ki je v rimsko-katoliškem samostanu, vendar vem, da jo bo Jezus kmalu vzel iz tega in bo z menoj oznanjala evangelij. Veliko molim zanjo. Ko sem med svojim prvim potovanjem v raj razmišljala o življenju moje matere v tej mistični veri, sem jokala pred Gospodom in mu rekla: »Gospod, moja mama je izgubljena, čeprav sem ji oznanjala evangelij, vendar noče poslušati. Vse bolj se oklepa te poganske vere. 

Gospod mi je odgovoril:

»Rešil bom tvojo mamo, vendar jo bom takoj odpeljal domov, sicer bo padla nazaj v greh in šla v pekel. Zaradi tega bo takoj, ko se bo spreobrnila, čez nekaj časa umrla in prišla sem, v raj«.

Ko sem se vrnila na zemljo, sem molila, jokala, in vzdihovala in spominjala Gospoda na obljubo, ki mi jo je dal, vendar sem videla svojo mamo, ki je bila vedno bolj vpletena v malikovanje svoje vere. Nekega dne je Bog uporabil mojega sina, da se je spreobrnila. Le tri dni po spreobrnjenju je umrla; hvalim Gospoda za to!

Med mojim drugim potovanjem v raj mi je Gospod rekel: »Glej, kar govorijo moja usta, moje roke izpolnjujejo«. Videla sem svojo mater v tistem lepem raju; bila je med ostalimi ženskami. Potem me je Gospod vodil na področje v raju. Tam sem videla na tisoče otrok, oblečenih v belo, ki so hvalili in slavili Gospoda. Jezus mi je rekel: »Ti otroci so tisti, ki so jih splavili starši in zdravniki kriminalci. Dojenčki, ki so jih ljudje ubili, ko so bili še v maternici matere, in ki jih najdejo v smetnjakih in rekah, so tukaj v nebesih«.

Dragi bratje in sestre, v nasprotju s tem, kar mislite, je za Gospoda plod, človek od spočetja naprej; od prvega dne nosečnosti.

Jezus mi je ponovno rekel: »Bernarda, delaj, ker jaz sem tvoja moč. To sporočilo je treba objaviti po vsem svetu. To je sporočilo za kristjane, pastirje in za vse prebivalce zemlje, vključno s tabo. Naj tisti, ki sveti še naprej sveti«. (Razodetje 22:11).

V tistem trenutku so se odprla nebeška vrata. Tam so bile čudovite tekoče stopnice. Jezus je poklical na tisoče angelov, ki so prišli, nato pa me je Gospod pospremil do mojega doma.

Ko smo prišli domov, sem videla moža in krščanske brate, ki so čakali na prihod mojega duha. Pogledal sem svoje fizično telo, ki je ostalo na zemlji, in rekla Gospodu, da tega telesa nočem več. Gospod mi je rekel: »Ne moreš iti nazaj v nebesa z menoj, ker še ni tvoj čas. Najprej moraš povedati mojemu ljudstvu, kaj si videla, da se pripravijo«. Z močnim glasom mi je rekel: »Vstopi in sprejmi življenje, jaz sem vstajenje in življenje; kdor vame veruje, bo živel, tudi če bo umrl. (Janez 11;25-26).

https://heavenvisit.com/Bernada_Fernandez.php