Pohlep je mnogim kristjanom preprečil,
da bi izpolnili Božjo voljo za svoje življenje.Ko si prizadevamo za
finančno svobodo, se moramo varovati pred vsemi oblikami pohlepa.
In rekel jim je: »Pazíte in varujte se vsake
pohlepnosti, kajti življenje nikogar ni v obilju iz njegovega premoženja.« (Luka
12:15).
Cilj ustvarjanja bogastva ni, da kopičimo materialne
stvari zase. Namesto tega je cilj imeti vire, ki lahko služijo kot posoda za
pretok Božjih načrtov in namenov.
Jezus je to jasno povedal v Mateju 6:24, ko je rekel: »Nihče ne more služiti dvema gospodarjema: ali bo enega
sovražil in drugega ljubil, ali pa se bo enega držal in drugega zaničeval. Ne
morete služiti Bogu in mamonu.«
Toda kaj je mamon in kako lahko poskrbimo, da nas
nikoli ne spravi s tira? Ta objava v spletnem dnevniku se bo poglobila v to,
kar Sveto pismo pravi o mamonu, in ponudila spodbudo, kako uničiti duha mamona
v svojem življenju.
Kaj je duh Mamona?
Svetopisemski pomen mamona(mamōnas) je zaklad ali bogastvo, ki je v nasprotju z
Bogom. Strongova Concordance opredeljuje mamon kot »tisto, čemur se zaupa«.
Če zaupate v bogastvo in
dovolite,
da denar narekuje vaše
odločitve,
je morda v vašem življenju
duh mamona.
Vsakdo ima lahko duha mamona, od milijarderjev do
najrevnejših med revnimi. Vse je odvisno od vaše srčne drže in tega, kar
častite.
Mamon je v Svetem pismu omenjen le dvakrat in obakrat
v Novi zavezi. Prvi je Matej 6:24, drugi pa Luka 16:9-13:
»Nihče ne more služiti dvema
gospodarjema: ali bo enega sovražil in drugega ljubil, ali pa se bo enega držal
in drugega zaničeval. Ne morete služiti Bogu in mamonu.«
Jaz pa vam pravim: Naredite si
prijatelje s krivičnim mamonom, da vas sprejmejo v večna bivališča, ko ta
propade. Kdor je v najmanjšem zvest, je zvest tudi v velikem, kdor pa je v najmanjšem
krivičen, je krivičen tudi v velikem. Če torej niste bili zvesti pri ravnanju s
krivičnim mamonom, kdo vam bo zaupal, kar je resnično? In če niste bili zvesti
pri tujem, kdo vam bo dal, kar je vaše? Noben služabnik ne more služiti dvema
gospodarjema; ali bo enega sovražil in drugega ljubil, ali pa se bo enega držal
in drugega zaničeval. Ne morete služiti Bogu in mamonu.«
»Kdor je v najmanjšem zvest, je zvest tudi v velikem,
kdor pa je v najmanjšem krivičen, je krivičen tudi v velikem. Če torej niste
bili zvesti pri ravnanju s krivičnim mamonom, kdo vam bo zaupal, kar je
resnično? (v.
10 in 11).
Če želimo izkusiti pravo bogastvo in moč, ki nam jo
ponuja Bog, moramo prekiniti kakršno koli oblast, ki jo ima mamon nad našim
življenjem. To lahko storimo tako, da zaupamo Bogu, ne pa materialni blaginji.
Kako zlomiti duha mamona
Duh Mamona v Stari zavezi
Medtem ko beseda mamon v Stari zavezi ni omenjena, je
njen duh omenjen. Preden so Izraelci vstopili v obljubljeno deželo, je Bog
Mojzesu dal besedo, da bi jih spodbudil in posvaril:
»A spomni se Gospoda, svojega Boga,
kajti on je tisti, ki ti daje moč, da si lahko pridobivaš bogastvo, zato da
uresničuje, kakor to dela danes, svojo zavezo, ki jo je s prisego sklenil s
tvojimi očeti.«(5. Mojzesova 8:18)
Sposobnost ustvarjanja bogastva je bila za Izraelce
povsem nov koncept. Vse, kar so kdaj izkusili, je bilo suženjstvo in potepanje
po divjini. Zdaj so bili tik pred tem, da izkusijo blaginjo in lastništvo. Šli
so v Kanaan, kar je pomenilo »trgovec ali trgovanje«. Kanaan se je nahajal
blizu ene najbolj strateško lociranih trgovskih poti na svetu. Obljubljena
dežela je bila polna virov in Izraelci so bili na tem, da zelo obogatijo.
Zato jih je Mojzes spodbudil, naj se»Spominja Gospoda, svojega Boga,kajti On ti daje zmožnost, da pridelaš
bogastvo.« Bog je želel zaščititi njihova srca in značaj, ki ga je skrbno gojil
v puščavi.
Potem je prva stvar, ki jo Izraelcem reče, naj
izženejo poganske narode iz dežele (4. Mojzesova 33:55, Jozue 23:13). Bog je
vedel, da bodo poganski narodi, če bodo ostali v deželi, povzročili, da se bodo
Izraelci oddaljili od Njega.
Kako zlomiti duha mamona
El, Baal in Ašera
Glavni bogovi, ki so jih Kanaanci častili, preden so
Izraelci prevzeli posest, so bili Bog stvarnik El, njegova žena Ašera in njun
sin Baal. Predstavljale so plodnost in blaginjo. Ljudje so te bogove častili v
upanju na dobro letino.
V Stari zavezi se Baal in Jahve postavljata drug proti
drugemu. V puščavi so Izraelci ustvarili Baalov malik v obliki zlatega teleta
(2. Mojzesova 32). Kasneje, v suši, prerok Elija izzove 450 Baalovih prerokov
in dokaže, da je Jahve eden in edini Bog. (1 Kraljeva 18:20-40).
Nikoli ni delovalo, ko so ljudje molili k drugim
bogovom, da bi končali njihove suše ali jih rešili iz divjine. To je samo
podaljševalo njihovo trpljenje. Zaupanje v Boga je bil in je edini način, da
prejmete pravo rešitev in blaginjo.
Danes se borimo proti istemu demonskemu duhu, ki je
ljudi nagovarjal k čaščenju Baala. Sovražnik še vedno pošilja duhove pohlepa in
nadzora, da bi ljudi poskusili spotakniti.
Zato moramo preiskati svoja srca in se vprašati, ali
zaupamo kakšnim malikom, ki nam obljubljajo bogastvo in blaginjo izven Boga? Zato
je 5. Mojzesova knjiga 8:18 bistvenega pomena – spominjati se Boga kot vira in
prejemnika našega bogastva; vira naše blaginje. Naučiti se moramo, kako zlomiti
duha mamona.
Kako zlomiti duha mamona
Potreboval sem leta, da sem uničil duha mamona v
svojem življenju. Ko sem si prvič pridobil bogastvo, sem to naredil popolnoma
iz napačnih razlogov. Želel sem udobje, svobodo in imetje. Nisem se ukvarjal s
tem, kako bi lahko bogastvo prispevalo k Božjim načrtom in namenom. Na srečo me
je Sveti Duh (in moja žena) potrpežljivo vodil. Videl sem, kako je duh mamona
kvaril mojo perspektivo. Zdaj se zavedam, da je Božji namen za bogastvo veliko
boljši od vsega, kar bi si lahko zamislil.
Če potrebujete napotke o tem, kako zlomiti duha
mamona, so tukaj tri svetopisemske strategije:
1. Dajate velikodušno (Desetina Bogu, radodarnost
do drugih).
»Radodarni bodo uspevali; tisti, ki poživljajo druge,
bodo tudi sami poživljeni.«
(Pregovori 11:25, NLT)
»Kdor je radodaren, bo sit, kdor daje
piti, bo napojen.«(SSP).
Dajanje je od Boga dana strategija za odpravo pohlepa
iz vašega življenja. Duh mamona želi kopičiti vire in ohraniti nadzor. Ko
dajete, neposredno nasprotujete temu duhu. Dajanje je dejanje, ki gradi
zaupanje med vami in Bogom. Z dajanjem
potrjujemo, da naš denar pripada Bogu. To je izjava, da bomo svoje vire uporabili
za sodelovanje pri njegovem delu na zemlji.
Če še ne dajete desetine in daril, začnite. Nato
vprašajte Boga, kako lahko s svojim časom, denarjem in spretnostmi dajete več
in več.
Povezava: 22 biblijskih verzov o dajanju
2. Goreče molite
»Nikoli ne nehajte moliti. Bodite hvaležni v vseh
okoliščinah, kajti to je Božja volja za vas, ki pripadate Kristusu Jezusu. Ne
zadušite Svetega Duha. Ne posmehujte se prerokbam, ampak preizkusite vse, kar
je povedano. Drži se tega, kar je dobro. Ogibajte se vsakršnega zla.« (1
Tesaloničanom 5:17-22, NLT).
»Neprenehoma molíte. V vsem se
zahvaljujte: kajti to je Božja volja v Kristusu Jezusu glede vas. Duha ne
ugašajte. Preroštev ne zaničujte. Vse preizkušajte in kar je dobro, obdržite. Zla,
pa naj bo kakršno koli, se vzdržite.« (SSP).
Navsezadnje ima Bog popolno strategijo, narejeno po
meri, kako uničiti duha mamona v vašem življenju. Kot pravi 1. Tesaloničanom
5:17: »Neprenehoma molíte.«
• Preden se odločite, predstavite svoje finančno
stanje Bogu.
• Sanjajte z Bogom. Pogovorite se z njim o tem, zakaj
želite ustvariti bogastvo. Preberite Sveto pismo in v molitvi poslušajte, kako
bi Bog morda želel v vaše načrte vliti več namena Kraljestva. Nato ga prosite,
naj spremeni vaše želje, če je potrebno.
• Ko čutite nezadovoljstvo in hrepenite po več, se
zahvalite Bogu za to, kar že imate. Molite in ga prosite, naj vam pokaže svojo
perspektivo – vedno gre za obilje in ne pomanjkanje.
3. Popolnoma se predajte
»Če se oklepaš svojega življenja, ga boš izgubil; a če
se odrečeš svojemu življenju zame, ga boš našel.« (Matej 10:39, NLT) (Kdor
najde svoje življenje, ga bo izgubil, in kdor izgubi svoje življenje zaradi
mene, ga bo našel.« (SSP).
Ko smo kristjani je predaja nenehen proces. Odločiti
se moramo, da bomo vsak dan sledili Božjim načrtom in namenom.
Lahko rečete, da je čas za predajo, ko se svojih
načrtov in časovnice držite preveč tesno. Ko nepremičnine, ki jih želite
kupiti, naložbe, ki jih želite narediti, in podjetja, ki jih želite ustvariti,
začnejo prevzemati mesto Božje avtoritete v vašem življenju, je predaja
potrebna. Priprava je dobra, vendar se moramo naučiti, kako z eno roko
upravljati, z drugo pa se predati.
Ne pozabite, da je ena od glavnih stvari, ki jih želi
narediti duh mamona, nadzor. Ne moremo imeti duha nadzora in slediti Božjemu
Duhu hkrati! Torej bo vsakodnevna predaja Božjemu načrtu preprečila pohlep.
Ubrzo pošto se to dogodilo,
prošlog decembra, ja sam saznao za vaskrsnuće Nigerijskog pastora Daniela
Ekechukwua preko e-maila od svog prijatelja, pastora David K. Aboderina iz
Lagosa u Nigeriji. Takođe sam čuo o ovom čudu, od svog prijatelja Brent Regisa,
zeta Reinharda Bonnkea. Bonnke je propovedao u crkvi gde je Ekechukwu bio
oživeo, ubrzo pošto se to bilo dogodilo. Brent mi je rekao o nekim detaljima u
vezi iskustva pastora Ekechukwua, dok je ovaj bio u paklu. Nekoliko meseci
posle toga, ja sam gledao video dokumentarac o tom čudu, proizvedenog od "
Christ for all Nations", koji je primarno fokusiran na čudo vaskrsnuća. Ja
sam želeo da još više saznam o tom događaju. Pošto sam imao isplanirano, da provedem
prve dve nedelje u septembru 2002, učeći na tri pastorske konferencije u
Nigeriji. Ja sam rekao David Aboderinu, da ako bi bilo moguće, ja bih voleo da
se upoznam sa pastorom Ekechukwuom, i molio sam da to Gospod omogući, ako je to
Njegova volja.
Saznao sam da je pastor
Ekechukwu iz grada Onitsha, gde je on bio pastor Power Chapel Evangelical
Church ( Evanđeoska crkva snage).
Onitsha je bila oko tri sata vožnje udaljena od mesta gde smo mi
održavali našu poslednju konferenciju, u istočnom delu Nigerije u gradu Umahia.
Tako da sam ja upitao pastore na toj konferenciji, da li neko zna kako bih
mogao da pronađem pastora Ekechukwua. Jedan mladi čovek je podigao ruku i rekao
je da ima prijatelja, čiji je opet prijatelj jedan evanđelista, koji lično poznaje
pastora Ekechukwua. Ipak saznali smo da je sada pastora Ekechukwua jako teško
susresti, zato što je tako velika potražnja za njim. Da skratim priču, na kraju
smo saznali da će pastor Ekechukwu, privremeno biti u jednom hotelu, samo na
pet minuta udaljenog od doma David Aboderina u Lagosu, gde sam ja trebao da
provedem svoja tri poslednja dana u Nigeriji. Takođe smo dobili pristanak, da
ga možemo susresti. Tako da u zemlji koja ima 120 miliona ljudi, u gradu od 12
miliona, pastor kojeg sam želeo da upoznam se nalazio na pet minuta od mene!
Ili je to bila velika slučajnost, ili veliko proviđenje! Imao sam dakle tu
naklonost, da se susretnem sa pastorom Ekechukwuom dva puta u tom periodu od
tri dana i takođe sam razgovarao sa nekoliko ljudi koji služe pod njegovim
autoritetom i koji su veoma dobro upoznati sa njegovom pričom.
Sledeći izveštaj je kompletiran
od nekoliko izvora :
1) Od pastora Daniela
Ekechukwua lično, kroz naš razgovor koji sam imao sa njim u periodu od 12. -14.
septembra 2002. , dok je on bio u Lagosu, Nigerija.
2)Od njegovog lično napisanog
svedočanstva, koje je on izdao u knjižici pod nazivom " Čudo 21.
veka".
3)Od slušanja njegovog javnog
svedočenja 13. septembra u Chapel of Glory ( Crkva
slave), u Lagosu, Nigerija.
4) Od dokumentarca, video
proizvoda, prodavanog od službe " Christ for oll Nations", koji
uključuje svedočanstva pastora Daniela, doktora koji ga je proglasio mrtvim,
Danielove žene, Danielovog oca, kapelnika koji je balsamovao Danijela i
nekoliko pastora koji su bili prisutni prilikom njegovog vaskrsnuća .
5) Kroz ličan razgovor koji sam
imao sa Ede Samuelom, koji je dugogodišnji prijatelj pastora Daniela, a sada je
i njegov lični asistent, koji je takođe bio očevidac mnogih događaje, koji su
okruživali Danielovu smrt i vaskrsnuće.
Događaji koje ću dakle opisati
kasnije su činjenice, najbolje što znam o tome iz moje memorije. Ja sam uveren
da je zbog povreda, koje je zadobio u automobilskoj nesreći, Nigerijski pastor
Daniel Ekechukwu, fizički umro kasno u petak, 30. novembra 2001. On je bio
mrtav, najmanje 42 sata, posetio je nebo i pakao za to vreme i ustao je iz
mrtvih, negde između 3:50 i 5:15 posle podne, u nedelju 2. Decembra 2001. u
prizemlju Grace of God Mission (Misija
milosti Božije), koja se nalazi u Onitshi, u Nigeriji. Njegovo
vaskrsnuće je najveće moderno čudo za koje sam ja čuo.
Iako su neke stvari koje su se
dogodile pastoru Ekechukwuu sigurno van-biblijske, nijedna nije ne-biblijska.
Zaista, niti priča o vaskrsnuću pastora Ekechukwua, niti priča o vašem spasenju
se ne nalazi u bibliji, čineći ih obe van-biblijskim, ali ni jedna ne bi
trebala da bude nepriznata na toj osnovi.
Izveštaj:
U četvrtak,29. novembra 2001,
pastor Daniel Ekechukwu i njegova žena Nneka imali su neslaganja, koje je
preraslo u svađu, što je prouzrokovalo da ona njega u toj svađi čak ošamari. On
je bio duboko povređen tim incidentom, da se pravio da je ne primećuje sledećeg
jutra, kada ga je ona pozdravila. Što je prema onome što mi je pastor Daniel
rekao, bio pokušaj sa njene strane da se počnu izmirivati. Pastor Daniel je u
toku dana 30. Novembra, ljutito razmišljao o tome, kako će dovesti svoju ženu u
red, kada se vrati kući. Međutim, on nije uspeo da se vrati kući tog petka.
Dok se vozio kući te večeri,
kočnice na njegovom 20 godina starom Mercedesu 230E su otkazale, dok se on
spuštao niz strmu liticu brežuljka, i njegov auto je udario u betonski stub,
koji je bio sagrađen, da bi sprečio da kola ne odu preko litice. On nije bio
vezao sigurnosan pojas (malo Nigerijaca to čini), tako da je njegov grudni koš
veoma jako udario o volan i njegovu ručicu, očito povredivši mu unutrašnje
organe. Tako da je počeo da bljuje krv i da otežano diše (da ne pominjemo, da
je uskoro izgubio sve znake života). Daniel nije mogao sam da se izvuče iz
auta, već mahniti očevici su ga izvukli. Jedan dobrovoljac je ponudio svoj
auto, dok se drugi dobrovoljac ponudio da ga preveze u bolnicu: St. Charles
Borromeo, koja nije bila daleko u predgrađu Onitshe.
U roku od nekoliko minuta,
pošto su stigli u bolnicu, doktor je počeo da mu ukazuje hitnu pomoć, ali je
Danijel znao da njegovo telo ne reaguje na to. On je počeo da moli molitvu
čoveka, koji je znao da će umreti, moleći Boga da mu oprosti sve njegove grehe,
tako da bi mogao biti spreman da stane pred Gospoda. On je takođe poslao po
svoju ženu, Nneku, sa kojom je odbio da razgovara, kada je napuštao dom, ranije
tog dana. Ona se onesvestila, kada je čula vesti o nesreći svog muža i o tome u
kakvom se stanju nalazi. Ali kasnije malo, kada se povratila, nju je odvezao
komšija, koji je hrišćanin u bolnicu. To je bio Danielov prijatelj, Ede Samuel
( sa kojim sam ja poduže razgovarao), koji je bio zajedno sa njom i koji je
jedan suštinski svedok o svemu, što se događalo u ta tri dana.
Pošto je videla Daniela u
kritičnom stanju, kada je stigla u bolnicu St. Charles Borromeo, Danielova žena
je počela plakati, moleći svog muža da ne umre i da je ne ostavi. Doktor je
priznao, da ništa ne može da učini, da bi spasio Danielov život (imajmo na umu
da je to bolnica Trećeg sveta). Tako da je Daniel zatražio da ga prebace
ambulantnim kolima u Umezuruike bolnicu u Owerri, gde je radio njihov porodični
doktor. Umezuruike bolnica je bila 80 km udaljena. Njegova žena je organizovala
kola hitne pomoći, tako da su oni bili na putu za Umezuruike bolnicu, kada je
Daniel umro.
Daniel je ležao u zadnjem delu
kola hitne pomoći, dok je njegova žena sedela napred. On je počeo da oseća da
neće preživeti i pozvao je svoju ženu da dođe kod njega. On je počeo da se
oprašta od nje, dajući joj instrukcije u vezi crkvenih i ličnih dokumenata i
govoreći joj da se brine za njihovog sina i njihovu crkvu. Ona je počela da
jeca i plačući ga je oštro ukorila za takve negativne izjave. On je bio čovek
Božiji i trebao bi da ima vere, a ne da govori o umiranju!
Dok je ona to govorila, Daniel
je video dva velika anđela (oni su bili toliko veliki, da se on kasnije čudio,
kako su stali u kola hitne pomoći – samo jedan od njih je bio veliki kao kola
hitne pomoći) koji su bili potpuno beli (čak i zenice njihovih očiju). Daniel
je pokušao da govori anđelima, ali je jedan stavio prst na njegova usta, dajući
mu znak da ćuti. Anđeli su ga počeli dizati sa obe strane i Daniel je počeo da
shvata, da se razdvaja na dva dela. Anđeli su ga držali ispod oba ramena –
njegovog duhovnog čoveka (koji je bio savršeno u celini), dok je njegovo
slomljeno telo ostalo da leži ispod. Onog momenta kada su napustili kola hitne
pomoći, Daniel je izgubio svest o prirodnom svetu.
Kada su kola hitne pomoći
stigla u Umezuruike bolnici sa Danielovim telom, već je bila kasna noć (petak,
30. novembar) i Danielov porodični doktor nije bio tamo. Jedan član medicinske
ekipe, je ipak pregledao njegovo telo i tužno rekao Nneki da je njen muž umro i
da se tu sada ništa više ne može učiniti.
Tako da su ga odvezli u Federal
Medical Center u Owerri, ali ni tamo nisu pronašli doktora. Na kraju su ga
odvezli do Eunice Clinic, tako da je tamo bilo potvrđeno da je Daniel mrtav od
Doktora Josse Annebunwa. Nije bilo disanja, nije bilo otkucaja srca ni pulsa i
Danielove zenice su bile fiksirane. Doktor je rekao da se tu ništa više ne može
učiniti. Sertifikat o smrti je dat u 11:30 posle podne 30. novembra 2001.
Zatim su Danielov leš odvezli u
kuću njegovog oca u obližnjem selu i prirodno Danielov otac i drugi članovi
familije su bili pogođeni u srce kada su videli Danielovo mrtvo telo i jako su
plakali. Danielov otac je zatim dao instrukcije da se njegovo telo odnese u
kapelu Ikeduru General bolnice, koja nije bila daleko odatle. Oni su tamo stigli
negde oko 1:00, subota ujutro. Tamošnji kapelan, Mr. Barlington Manu, primio je
leš. Primitivna Nigerijska kapela, gde je bilo predano Danielovo telo nije
imala hladnjake, tako da je kapelan ubrizgao balsamirajuće hemikalije između
Danielovih prstiju i u njegova stopala. Potpuna balsamacija je trebala da bude
izvršena kasnije ujutro. Uz pomoć još jednog službenika, on je odložio
Danielovo telo na ploču kapele, između druga dva leša.
Kasnije ujutru, kada je kapelan
pokušao da poseče Danielov unutrašnji deo bedra, da bi mogao da uvuče cev,
preko koje bi ubrizgao više balsamirajuće tečnosti, on je iskusio čudni šok,
koji ga je odgurnuo od leša. To ga nije toliko iznenadilo, pošto je doživljavao
slične sile i pre i to je pripisivao okultnim silama (takve svari su naširoko
praktikovane u Africi i njih uzimaju u obzir većina Afričkih pastora koje ja
poznajem). Posle drugog pokušaja i drugog šoka, on je zaključio da je Daniel
verovatno bio član nekog moćnog tajnog udruženja. On je pretpostavljao, ipak,
da će posle izvesnog vremena te neke okultne žrtve i prizvane sile nad lešom da
se umanje, tako da će onda moći da završi svoj posao. (Ovaj kapelan, naravno,
nije bio hrišćanin, ali se preobratio posle Danielovog vaskrsnuća). Daniel je
rekao, da su ljudi mogli da omirišu balsamirajuće hemikalije za dve nedelje,
posle njegovog vaskrsnuća. Oni bi ga zagrlili, pa bi se uhvatili za noseve!
Oko 2:00 u subotu ujutru,
kapelan, koji je stanovao do kapele, bio je uznemiren pesmama obožavanja koje
su dolazile iz njegove kapele, koje su utihnule čim je prišao vratima kapele.
Dok je pretraživao šta je bio izvor muzike u njegovoj kapeli, on je primetio
kako svetlo odsjajiva sa lica Danielovog leša. To ga je u potpunosti
obeshrabrilo.
Kasnije u subotu, on je opet
pokušao da podseče Danielov unutarnji deo bedra da bi mogao da ugura cev za
ubrizgavanje i opet je susreo isti otpor kao i pre. Te noći zvuci obožavanja
ponovo su se čuli iz kapele. (Nemojte da pretpostavite da je Danielov leš
trebao da bude sahranjen dan posle njegove smrti. Nigerijci često sahranjuju
svoje mrtve i nedeljama posle smrti).
Sve to je toliko uznemirilo
kapelana da je pronašao Danielovog oca, da bi ga informisao o onome što se
događalo i da zatraži da on odnese Danielov leš iz njegove kapele. Upravo pre nego
što je kapelan došao, Danielova žena je sanjala san u kojem je videla lice svog
muža i on je nju upitao zašto su ga ostavili u kapeli. On je njoj zatim rekao
da nije mrtav i da bi ona trebala da ga odnese u Onitshu gde će Nemački
evanđelista Reinhard Bonnke da propoveda. Ona je odlučila da tako učini, iako
je njena familija mislila da je skrenula sa uma. Već je bila subota uveče i
Daniel je bio mrtav već 24 sata. Članovi familije su na kraju ipak popustili,
ali su kupili sanduk i doneli su pogrebno odelo, da kapelan u njega obuče
Daniela. Kapelan je ipak morao da iseče odeću, da bi u nju mogao da obuče
Daniela, zato što je njegovo telo bilo ukočeno kao tabla. Kola hitne pomoći su
bila iznajmljena u nedelju ujutru, 2. Decembra i kovčeg koji je sadržao Danielovo
telo je bio prevežen u Grace of God Mission ( Misija milosti Božije) (velika crkva) u Onitshi,
udaljenoj oko 1-2 sata, gde je evanđelista Reinhard Bonnke propovedao na
poslepodnevnoj crkvenoj službi posvećenja. Oni su tamo stigli oko 1:00 posle
podne.
Crkvena imovina je bila
zaštićena mnogobrojnim službenicima federalnog i državnog obezbeđenja, u korist
Reinharda Bonnkea, koji je primio mnoge smrtne pretnje i koji je omrznut od
muslimana širom Afrike. ( Da ne pominjemo činjenicu da je World Trade Center - Dve zgrade u Njujorku- bio
uništen od muslimanskih terorista samo nekoliko nedelja pre toga). Zbog toga
služba obezbeđenja, nije htela da dopusti da sanduk bude unet na tlo imovine
crkve, misleći da bi tu mogao biti eksploziv. Danielova žena se glasno
prepirala sa njima i na kraju je otvorila kovčega da im pokaže svog mrtvog
muža, što je rezultovalo njihovim ismejavanjem i čak su je išibali zbog njenog
navaljivanja. Ona je prouzrokovala toliki nered, da je glavni pastor bio
obavešten o tome i njegov sin je dao instrukcije, da se Danielovoj ženi dozvoli
da unese njegovo telo bez kovčega i da ga stave u prizemlju. Danielovo telo su
tamo položili na dva stola, koja su ugurali u prostorije nedeljne škole.
Neki vernici su se okupili oko
Danielovog tela i molili su se dok je Reinhard Bonnke, koji nije ništa znao o
mrtvom telu u prizemlju, propovedao i molio se. Na kraju, bilo je primećeno,
kako se Danielov leš trgnuo i onda je neredovno disanje otpočelo. (U to vreme,
Reinhard Bonnke je u potpunosti napustio prostorije). Prisutni vernici počeli
su vatreno da mole i zbog toga što je njegovo telo bilo tvrdo i hladno, oni su
počeli da masiraju njegov vrat, ruke i noge. Kada su oni u gornjim prostorijama
čuli da se ispod mrtav čovek postepeno vraća u život, prizemne prostorije su
uskoro postale prepune sa ljudima. Odjednom Daniel je kinuo i ustao sa skokom.
To je bilo negde između 3:50 i 5:15 u nedelju posle podne. Daniel je bio umro u
petak uveče oko 10:00 uveče. On je postepeno postajao svestan svega u sledećih
nekoliko sati.
Da li vi sumnjate u ovo
saopštenje? Izveštaj na web site-u od Christ of all Nations objavljuje:
Ovde su neke činjenice koje se
ne mogu pobiti. Za dva dana Daniel nije disao i njegovo srce je prestalo da
kuca. U toj toploj klimi, njemu nije održavana svežina u ledenoj komori. On je
dobio injekcije sa oštrim hemikalijama, da zadrže raspadanje. Kao leš on je bio
prevožen satima, vučen je bio okolo i ležao je u bezvazdušnom uskom prostoru u
kovčegu satima. On bi trebao da ima oštre povrede mozga, ali on je živ bez
ikakvih loših efekata.
Ovo nije nepodržani izveštaj o
tome kako se neko vratio u život privatno, kao na primer u kući. Ovo je bio
javni događaj, jedna otvorena demonstracija oživljavanja iz mrtvih. Ako bi neko
trebao da bude pomenut,to je Nneka. Njena nepopravljiva vera jedino je sprečila
Danielovo sahranjivanje, prosto time što ga je dovela tamo gde je bila ubeđena,
da će ga Bog vratiti u život. Ona je poštovala Reinharda Bonnkea kao čoveka
Božijeg i da će u atmosferi vere, tamo gde on bude služio, čudo biti moguće.
Nnekina vera je diktirala celim događajem i njena vera je bila nagrađena. Od
strane koga? Ko je nagradio njenu veru? Ako nije Bog, ko je drugi?
Ja bih dodao na ovu odbranu to
da ako je ovaj događaj bio izmišljen, ja sumnjam da bi pastor Ekechukwu
izmislio priču o tome šta se dogodilo sa njim, kada je bio odveden do pakla,
koju ću ja kasnije da navedem. Poruka pastora Daniela je sada na pokajanje
crkve, da pripremi crkvu da može stajati pred Isusom i mnogi su se već zaista
pokajali pošto su čuli njegovo svedočanstvo. Ako bi njegova priča bila
izmišljena, onda je rezultat te laži istinska svetost. Na kraju, služba
Reinharda Bonnkea sigurno ne treba nikakve promotivne izmišljotine, pošto su
njegove Nigerijske evangelizacije već bile posećene milionima. On u stvari
izjavljuje da on lično nema ništa sa tim čudom i da nije ni bio svestan da se
mrtvo telo nalazi u prizemlju crkve u kojoj je propovedao.
Kao što je čudesna priča o
njegovoj smrti i vaskrsnuću, ono što je pastor Daniel iskusio posle svoje smrti
je još više zapanjujuće. Za njega, ono što je on iskusio između njegove smrti i
vaskrsnuća moglo je da stane u svega petnaestak minuta, iako je on fizički bio
mrtav skoro dva dana. Pošto je bio podignut od svog tela od strane dva anđela
iz kola hitne pomoći, on se uskoro našao potpuno sam, ali mu se uskoro
pridružio drugačiji anđeo. Daniel navodi,da ako je bio konfuzan u vezi nečega
što je video ili iskusio, ili ako bi imao neko pitanje u umu, ovaj anđeo bi mu
odmah dao odgovor. Ovaj anđeo mu je prvo rekao da će otići do raja. Nije bilo
vremena između toga, da bi stigli tamo gde ga je anđeo vodio. Čim mu je anđeo
rekao da idu do raja, oni su se odmah našli tamo.
Daniel je stajao sa anđelom i
posmatrao mnoštvo ljudi kako obožavaju i koji su bili obučeni u sjajnu belu
odeću. On je odmah pomislio da su to anđeli, ali prateći anđeo mu je rekao da
su oni ljudska bića koji su "dok su živeli na zemlji, služili Boga i imali
svoju veru fokusiranu na Hrista Isusa i živeli pravednički". Ovim ljudima
se nije mogla odrediti starosna dob ili rasa. Ni jedan od njih nije izgledao da
je mlad,ili srednje dobi,ili starijim i niko od njih nije imao nikakve rasne
karakteristike u svom izgledu. Svi su bili fokusirani na veoma sjajno svetlo i
svi su obožavali u savršenom jedinstvu. Svi bi podigli ruke odjednom i spustili
ih odjednom "kao da ih je aktivirala neka vrsta elektronskog
upravljača". ( Ovaj isti fenomen je mojoj ženi opisao jedan stariji
Haićanski pastor, koji je bio umro za kratko vreme, ali poslan nazad na zemlju
da završi svoj posao).
Daniel je primetio jednog
čoveka koji je izgledao stariji među mnoštvom i došla mu je misao da je taj
čovek možda Bog,ali prateći anđeo ga je odmah ispravio. Taj čovek je bio otac
Abraham.
Daniel je poželeo da se
priključi obožavaocima, ali prateći anđeo mu je rekao da postoje druge stvari
koje Daniel treba da vidi. On je rekao Danielu da sledeće što će ići da vide je
Isusovo obećanje Njegovim sledbenicima, građevina koju je on pripremio za one :
"koje On pronađe spremnima u poslednji dan". Odmah oni su bili tamo.
Daniel je rekao da ne postoji
zemaljski način da opiše ono što je video. Građevina nije imala očevidnog kraja
ni u svojoj visini, ni u širini. Ona se konstantno pokretala i svaka prostorija
se pokretala na isti način. Ona je bila načinjena od nečega što je providno kao
staklo, a podovi su izgledali kao da su napravljeni od svetla. Daniel nije
video nikoga u toj velikoj građevini, ali je čuo predivno pevanje. Pošto se
počeo čuditi odakle ta muzika dolazi, anđeo mu je odmah pokazao na mnoštvo cveća
oko građevine. Kada ga je Daniel pobliže pogledao, video je da se cveće
pokreće, njiše i peva slavu Bogu.
Anđeo je rekao Danielu:
"Građevina je spremna, ali sveti Božiji nisu. Isus je u odlaganju zato što hrišćani u crkvi još nisu spremni"
( Ovo je u potpunosti po pismu; vidite 2. Pet. 3:12).
Posle toga anđeo je odveo
Daniela do pakla i stali su ispred vrata. Kada je anđeo podigao svoju ruku i
spustio je ponovo, vrata su se otvorila i Daniel je odmah mogao da čuje strašne
zvuke ljudi koji su vrištali i jaukali, ali je sve u paklu bilo u totalnoj
tami. Zatim je sjajno svetlo sinulo od anđela i Daniel je video mnoge grupe
ljudi u mukama. On mi je ispričao o tri specifične grupe koje prolaze beskrajne
krugove mučenja, zauvek žanjući u paklu ono što su sejali na zemlji. (Pojašnjenje prevodioca : Obratite pažnju da te tri grupe nisu
jedine, tamo je mnogo različitih grupa, ali kroz te tri možemo razumeti koji je
princip mučenja na delu u paklu).
Jedna grupa se sastojala od
ljudi koji bi jeli svoje lično telo i onda bi ga povratili na tlo i svaki put
kada bi ga povratili ono bi odletelo nazad na njihova tela i pretvorilo bi se
ponovo u njihovo telo, koje bi oni iznova jeli. Anđeo je rekao Danielu da su to
ljudi koji su jeli ljudsko meso pri činu okultnih praksi. Druga grupa,oni koji
su otimali zemlju od drugih dok su bili na zemlji, beskrajno su kopali
kameno-tvrdu zemlju sa svojim golim rukama. Sledeća grupa, sastavljena od
bivših bludnika preljubnika,beskrajno su uništavali svoje seksualne organe,
koji su pošto su bili uništeni, opet bili obnovljeni samo zato da bi bili
ponovo uništavani.
Kada sam čuo Daniela kako
oslikava ovu scenu, ja nisam mogao da prestanem da razmišljam o tome,koliko
puno puta Pismo objavljuje da će Bog uzvratiti svakoj osobi prema njegovim ili
njenim delima i takođe obećava da će svako žeti precizno ono što je i
posejao. Ja sam se setio priče koju je Isus ispričao o Lazaru i bogatašu.
Posle života na zemlji, njihove uloge su se zamenile. Bogataš je sada žudeo za
kap vode od Lazara, baš kao što je prethodno Lazar žudeo za mrvicama sa
bogataševog stola.
Pastor Daniel je takođe video
bivšeg vojnog diktatora Nigerije. On je video i hrišćanina koji se uvukao u
okultne prakse, tako da je otpao od Gospoda . Video je i pastora koji je proneverio
novac iz svoje crkve i koji je takođe lagao u vezi toga. Bivši pastor je molio
govoreći da bi on vratio novac, ako bi mu Daniel pomogao da izađe iz pakla.
Iako su tamo postojale različite vrste mučenja, svi ljudi u paklu previjali su
se u agoniji pod nekom nevidljivom silom koja ih je trzala bez prestanka. Svi
oni su vikali, jaukali i škrgutali zubima. Pastor Daniel mi je rekao da kada bi
svaki hrišćanin mogao da vidi ono što je on video, ne bi bilo potrebe da se
propoveda evanđelje, pošto bi svaki hrišćanin postao evanđelje.
Najveće iznenađenje je ono što
se dogodilo kasnije. Prateći anđeo je rekao pastoru Danielu: "Kada bi tvoj
zapis zatražio sada ovde i ti bi bez ikakve sumnje bio bačen u pakao".
Pastor Daniel je odmah počeo da se brani govoreći: "Ja sam čovek Božiji.
Ja mu služim sa celim svojim srcem". Ali biblija se odjednom pojavila u
ruci anđela i bila je otvorena na Matej 5. gde Isus upozorava da ako neko
nazove svog brata budalom, da je dovoljno kriv da bi bio bačen u paklenu
vatru ( vidite Mat. 5:21-22). Pastor Daniel je znao da je kriv zbog ljutitih
reči koje je izgovorio svojoj ženi. Anđeo ga je takođe podsetio da Bog
nama neće oprostiti naše grehe, ako mi ne oprostimo drugima ( Mat. 6: 14
-15), zato što ćemo mi požnjeti ono što sejemo. Samo oni koji su milosrdni
primiće milosrđe (Mat. 5:7). Anđeo je
rekao Danielu, da molitve koje je on molio dok je bio u bolnici nisu imale
nikakvog efekta, zato što je odbio da oprosti svojoj ženi dok je ona pokušavala
da se pomire,tog jutra kada se nesreća dogodila.
Pastor Daniel je zaplakao na
ovo otkrivenje, ali mu je anđeo rekao da ne plače, zato što će ga Bog poslati
nazad na zemlju kao saglasnost na molbu bogataša ( vidite Luka 16:27-30). Čovek
će biti vraćen iz mrtvih i upozoriće ljude o paklu. Anđeo je takođe rekao
Danielu da će njegovo vaskrsnuće da posluži kao znak i zadnje upozorenje
ovoj generaciji.
Na kraju, pastir Daniel je bio
odveden na vrh planine, gde je bila velika rupa puna tame. Tamo je prateći
anđeo predao Daniela čoveku koji je stajao tamo, kojeg isprva nije prepoznao,
ali je ubrzo shvatio da je to Nemački evangelizator Reinhard Bonnke. Anđeo je
rekao Danielu da će mu taj čovek pomoći da proširi evanđelje spasenja.
Obojica, Daniel i Bonnke su
pali u tu rupu i to je bilo kada je pastor Daniel skočio sa stola, gde je ležao
u "Grace of God mission". On se vratio nazad u svoje telo pošto je
bio mrtav najmanje 42 sata, skoro dva puna dana.
Kao što možete zamisliti, pastor
Daniel je uveliko naglašavao u svom propovedanju potrebu da oprostimo onima
koji su nešto učinili protiv nas, da ne bi neko postao deonik sudbine koja je
za malo njega zadesila. Koliko je važno to da mi poslušamo Isusove
zapovesti u pogledu opraštanja i hodanja u ljubavi jedni prema drugima,a takođe
i sve ostale Njegove zapovesti. Ovo
je zaista vreme za crkvu da se pokaje i da "tražimo mir sa svim
ljudima i svetost bez koje niko neće videti Gospoda" (Jevrejima 12:14).
Nemojte slušati lažne učitelje koji kažu da svetost nije suštinska da bi se
zadobio večni život. Isus je upozorio da samo oni koji vrše volju Njegovog
Oca, samo oni će ući u kraljevstvo Božije (vidite Mat. 7:11). Ne slušajmo
učitelje koji tvrde da ako ste jednom spašeni, garantovano ćete biti zauvek
spašeni. Isus je upozorio svoje najbliže učenike (Vidite Mat. 24:1-3) o
mogućnosti da ne budu spremni kada se On vrati i da budu bačeni u pakao
(vidite Mat. 24:42-Mat. 25:46).
Imajte na umu da pastor
Ekechukwu nije stajao osuđen samo zbog svog jednog greha nepraštanja. Bilo je
tu i drugih greha, koje je on ispovedio u bolnici dok je umirao, ali je
njegovo nepraštanje poništilo njegove molitve u kojima je on tražio oproštenje.Ako mi očekujemo da Bog nama oprosti, mi
moramo oprostiti drugima. To je ono što je Isus rekao.
Da li ste vi spremni da stanete
pred Isusa, iskreni i besprekorni?
Če
sem iskrena, sem. Na žalost se lahko počutimo 'moteče', če vsak dan na
ulici vidimo isto osebo, ki drži znak. Mislila sem si: kako je to njihova redna služba? Mnogi
med nami si morda to mislijo, ko se odpravimo na službe, ki je niti ne maramo.
Toda
včasih je življenje težko in stvari ne gredo po naših željah. Resnica je,
da se tragedija lahko zgodi vsakomur ob določenih okoliščinah. Lahko
razvijemo resne zdravstvene težave, zasvojenost z drogami, duševno bolezen,
izgubo službe ali katerega koli od številnih izzivov. In tako kot vsi . .
. tudi mi bi lahko končali brez doma, brez denarja in morda tudi beračili.
Ko
je bil moj najmlajši sin še dojenček, smo se komaj prebijali skozi. Ostala
sem doma z njim, mož pa se je preživljal s tovornjakom. Vsak teden, ko sem
prejela njegovo plačo, sem šla v trgovino, da bi kupila gospodinjske
potrebščine.
Ta dan sem oddelila in v svojo denarnico dala 28
dolarjev v gotovini za vse nepričakovane stvari, ki bi se lahko pojavile do
naslednje plače. (Bila je vsak teden). To ni bilo veliko denarja za cel
teden, a bi mi uspelo.
Ko
sem se z dojenčkom s seboj v avtu, pripeljala do trgovine in zapeljala proti
izhodu, sem zastokala. Tam je bil spet brezdomec s svojim napisom in
prosil za pomoč. Običajno se mi je zdelo, da sem imela »srečo«, ko je
svetila zelena luč, da sem se lahko takoj odpeljala mimo.
Toda
ta dan sem bila jaz prvi avto, ki se je ustavil pri rdeči luči in berač je stal
nekaj centimetrov stran od mojega avtomobila.
Jezus obrne svoj obraz k potrebnim
Ne vem, zakaj sem to naredila,
ampak namesto da bi ga ignorirala, sem se obrnila in se soočila z
njim. Globoke gube na njegovem obrazu so sporočale, da je živel grobo
življenje. V trenutku, ko sta se najina pogleda srečala, sem začutila
spodbudo, da bi mu dala denar, a pomislila sem, da sploh ne vem, koliko
naj dam. Bog je jasno govoril mojemu duhu. Daj mu bankovec za
pet dolarjev, ki ga imaš v denarnici.
Iz denarnice sem potegnil pet
dolarjev, odprla okno in mu dala denar. Njegova hladna roka se je
dotaknila moje, ko ga je vzela, in rekel je: »Bog te blagoslovi.«
»
Naj Bog blagoslovi tudi tebe,« sem odgovorila. Zaprla sem okno, ko se je
prižgala zelena luč, in se odpeljal do trgovine – prevzeta od čustev.
Ko
sem končala nakupovanje, sem se odpeljala nazaj proti avtocesti. Videla
sem brezdomca, kako je odhajal iz restavracije s hitro prehrano. Nasmehnila
sem se. Verjetno ga je Bog hotel nahraniti z zajtrkom.
Moje
misli o dajanju denarja brezdomcem so se tistega dne spremenile.
Dala bom, ko me bo k temu spodbudil Bog. Ker ja,
tam zunaj so nekateri, ki beračijo kot polni delovni čas in s tem verjetno
zaslužijo več denarja, kot če bi nekje delali. Lahko ga porabijo za
alkohol ali mamila. Naše delo kristjanov je iskati Boga in biti poslušni Njemu.
Kot
kristjani bi morali poskušati posnemati vedenje našega Odrešenika. Dal nam
je odličen zgled za posnemanje.
Tu
so trije čudoviti Jezusovi odgovori v Luku 18:35-43:
35 Ko se je bližal Jerihi, je sedèl ob poti neki slepi mož,
ki je prosil vbogajme.
36 Slišal je množico, ki je šla mimo, in spraševal, kaj je
to.
37 Povedali so mu, da gre mimo Jezus Nazarečan. 38 Zavpil
je: »Jezus, Davidov sin, usmili se me!«
39 Tisti, ki so hodili spredaj, so ga grajali, naj umolkne;
on pa je še bolj vpil: »Davidov sin, usmili se me!«
40 Jezus se je ustavil in ukazal, naj ga pripeljejo k
njemu. Ko se mu je približal, ga je vprašal:
41 »Kaj hočeš, da ti storim?« Dejal je: »Gospod, da bi spregledal.«
42 Jezus mu je rekel: »Spreglej! Tvoja vera te je rešila.«
43 In pri priči je spregledal. Šel je za njim in slavil
Boga. Vse ljudstvo, ki je to videlo, je hvalilo Boga.
Jezus prisluhne beraču, ki ga
je poklical v svoji stiski
35 Ko se je bližal Jerihi, je
sedèl ob poti neki slepi mož, ki je prosil vbogajme.
36 Slišal je množico, ki je šla
mimo, in spraševal, kaj je to.
37 Povedali so mu, da gre mimo
Jezus Nazarečan. 38 Zavpil je: »Jezus, Davidov sin, usmili se me!«
39 Tisti, ki so hodili spredaj,
so ga grajali, naj umolkne; on pa je še bolj vpil: »Davidov sin, usmili se me!«
–Lukež 18:35–39
Slepi berač ugotovi, da gre
mimo Jezus, in kliče usmiljenja. Ko so ga ozmerjali in mu rekli, naj bo
tiho, je še bolj kričal. Poznal je Jezusa in
vedel, kaj On lahko stori zanj. Moral je ali zakaj bi vztrajal pri prošnji
za usmiljenje?
Pokazal je veliko vero, ko je
še naprej klical Jezusa – tudi ko so mu rekli, naj bo tiho. Svoje
priložnosti ni želel zamuditi. Jezus ga je slišal in se
odzval.
Tudi mi znamo
poslušati. Ko vidimo, da nekdo berači, bi morali poslušati Svetega
Duha. Ali nam govori, naj dajemo?
Jezus izkazuje sočutje in
usmiljenje
Jezus se je ustavil in ukazal,
naj človeka pripeljejo k njemu. Ko se je približal, ga je Jezus vprašal:
Kaj hočeš, da ti storim?
"Gospod, rad bi
videl," je odgovoril. – Luka 18:40-41
40 Jezus se je ustavil in
ukazal, naj ga pripeljejo k njemu. Ko se mu je približal, ga je vprašal:
41 »Kaj hočeš, da ti storim?«
Dejal je: »Gospod, da bi spregledal.«
Tako kot Jezus bi morali biti
tudi mi sočutni. Ne glede na to, ali dajemo denar ali ne, moramo biti
prijazni. Lahko ponudimo topel nasmeh in prijazen pozdrav, če nič
drugega. Naša običajna težnja je, da ignoriramo – in jaz sem enako kriva
kot drugi – vendar si vsakdo zasluži prijaznost in priznanje v neki obliki.
Jezus daje, kar je potrebno
42 Jezus mu je rekel:
»Spreglej! Tvoja vera te je rešila.«
43 In pri priči je spregledal.
Šel je za njim in slavil Boga. Vse ljudstvo, ki je to videlo, je hvalilo Boga. – Luka 18:42-43
Če Bog govori z nami in nas
spodbuja, da date denar, ga vsekakor ubogajte. Ne vemo, zakaj
želi Bog dati določeni osebi denar. Morda jo samo hoce nahraniti z
zajtrkom. Morda želi, da berač ve, da ga posluša, ima sočutje in mu želi
dati tisto, kar v tistem trenutku potrebuje.
V tem odlomku z duhovnimi
posledicami vidimo učinek domin. Ko je berač spregledal, je sledil
Jezusu in slavil Boga. Potem so tudi vsi, ki so to
videli, slavili Boga. Zaradi tega moja duša pleše.
Bog nas želi uporabiti v
življenju druge osebe – in to je velika čast.
4 Sveto pismo o ubogih
»Kdor je usmiljen s siromakom,
posoja Gospodu, povrnil mu bo njegovo delo.« – Pregovori 19:17
Naj se radujejo, naj se
veselijo v tebi vsi, ki te iščejo. Naj vedno govorijo: »Velik je Gospod,« kateri
ljubijo tvojo pomoč.– Psalm 40:17
»Uboge imate namreč vedno med
seboj, mene pa nimate vedno.« – Matej 26:11
»Revež govori milo, bogatin
odgovarja trdo.« – Pregovori 18:23
Osebo, ki berači, je lahko
enostavno obsoditi. Še posebej, če imajo s seboj hišne ljubljenčke ali
otroke. Morda je res, da bodo nekateri brezobzirni ljudje uporabili ali
izkoriščali druge za denar.
Vendar
moramo iskati Boga in biti poslušni. Zvesto
odgovarja, kdaj dati in kdaj biti previden.
Resnica
je, da smo vsi berači, ki obupno potrebujemo
Jezusa. Bog nas ni prezrl. Ni nam zamolčal tistega, kar
najbolj potrebujemo. Pokazal je sočutje in dal svojega
ljubljenega Sina za nas.
Bog
je namreč svet tako vzljubil, da je dal svojega edinorojenega Sina, da bi se
nihče, kdor vanj veruje, ne pogubil, ampak bi imel večno življenje.«– Janez
3:16
Kako
bi torej Jezus odgovoril beračem? S sočutjem, usmiljenjem in veliko ljubeznijo.
.jpg)
